Neposredno nakon što je objavljena vest da je maloletna Vanja Đorčevska, koja je prethodno oteta, a onda nakon samo dva sata ubijena i zakopana nedaleko od Skoplja, na društvenim mrežama se pojavila peticija kojom se traži smrtna kazna za počinioce ovog zločina, koju je do sada potpisalo više od 15.000 ljudi.
Podrška vraćanju smrtne kazne raste širom sveta. Prošle godine broj pogubljenja je porastao za više od 300 slučajeva.
Tražeci pravdu, građani Severne Makedonije kažu da je i doživotni zatvor za počinioce premala kazna.
Milan Antonijević, advokat i Predrag Savić, advokat govorili su u jutarnjem programu uživo o ovim navodima.
Antonijević je ispričao, istorijski, kako je došlo do ukidanja smrtne kazne:
- Ukidanje smrtne kazne počelo je još kada je usvojen šesti dodatni protokol uz Evropsku konvenciju. To se dogodilo, u Strazburu 28. aprila 1983. godine, a zatim je 2002. doneta i 13. konvencija. Razlika između ove dve konvencije kojima se zabranjuje smrtna kazna je ta što je u prvoj bilo dozvoljeno zadržavanje smrtne kazne tokom ratnih vremena u nekim zemljama. Međutim, 2002. godine, 13. konvencija je isključila tu mogućnost, a sve evropske zemlje su ratifikovale tu Evropsku konvenciju i 13. dodatni protokol, te smo i mi 2002. godine ukinuli smrtnu kaznu u Makedoniji putem ustavnih promena -rekao je.
Osvrnuo se i na aspekt međunarodno-pravnih obaveza.
-Treba imati na umu da su Ujedinjene nacije uvele 10. oktobar kao dan evropske i svetske borbe protiv smrtne kazne. Iako tridesetak zemalja članica UN i dalje zadržava smrtnu kaznu, međunarodni protokoli pri UN i međunarodni paktovi o ljudskim pravima isključuju mogućnost primene smrtne kazne- istakao je.
Ipak, Antonijević iskazuje razumevanje javnog osećanja i želju za izražavanjem protesta protiv teških krivičnih dela, posebno ubistava i terorizma, što dovodi do rasta takvog osećanja u javnosti, ali kaže da, sa pravnog aspekta, gotovo je nemoguće vratiti podršku smrtnoj kazni.
- U Americi postoji ideja o ukidanju smrtne kazne, pa čak i moratorijum na primenu u nekim zemljama, dok je u drugim polovinama zemalja smrtna kazna ukinuta. Taj moratorijum se primenjuje u delu Amerike koji podržava ukidanje smrtne kazne. Javno mišljenje je podeljeno - rekao je.
Naveo je jedan od ključnih razloga za ukidanje smrtne kazne.
- Tokom glasanja je bio podatak koji je stigao iz Amerike, jedno naučno istraživanje i sociološko istraživanje koje je pokazalo da je 12% osoba osuđenih na smrtnu kaznu bilo nevino osuđeno. Kasnije se u tim slučajevima pokazalo da su smrtne presude izvršene, ali su ti ljudi dobili doživotnu robiju ili 40 godina zatvora. To je bio argument koji je poslanicima dao dodatni podsticaj da glasaju za ukidanje smrtne kazne u skupštini - rekao je.
- Poslednja smrtna kazna koja je izvršena u međuvremenu u Srbiji. U doba revolucionarne pravde barem 60.000 ljudi je ubijeno od komunističke vlasti i nisu imali fer i pravilno suđenje po standardima. I u jednom periodu izrečeno je čak 10.000 smrtnih kazna, a mnoge su bile upitne. Protivnici su upozoravali na te slučajeve, jer su bile daleko od pravičnosti. To je ta tendencija koja se smanjuje posle 80-ih godina u celoj Evropi. Kada je kod nas ukidana, manje od 50 odsto su bili za. Sudija i tužioci se nisu decidno izjašnjavali. Većina sudija je bilo za ukidanje, jer su tužioci ti koji će i ostvariti svrhu kažnjavanja - istakao je Antonijević.
Savić je objasnio kako to funkcioniše iz ugla ljudskih prava.
- Što više objašnjavamo na ovaj način, da zaista želimo da sistem izađe na kraj sa njima, ali to nije dobro. Treba da gradimo jak sistem, institucije i službu i da verujemo tim sistemima. Zato smo menjali i ustav. Radili smo kada je rađeno na ukidanju smrtne kazne, razgovori su bili politički, u nekim situacijama moramo imati hrabrosti da donosimo mere koje su u skladu sa novim tekovinama. Nije rađeno istraživanje koliko tužioca i sudija bi bilo spremno da izreknu kaznu - rekao je Savić.
Kurir.rs/T.M.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
