Mariji Jovović, ćerki Blagoja Jovovića, koji je izvršio atentat na ustaškog poglavnika Antu Pavelića, ministar Nikola Selaković uručio je danas srpski pasoš i ličnu kartu, ističući da je to jedna vrsta istorijske pravde.
- Dobro došli kući. Čast mi je što ste vi, kao ćerka Blagoja Jovovića, srpskog junaka i osvetnika jasenovačkih mučenika, uvek bili jedna od nas, a sada ste i formalno državljanka republike. Želim vam da sa ponosom nosite pasoš - rekao je Selaković Jovovićevoj dok joj je u Vladi Srbije predavao srpska dokumenta.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je predložio, a Vlada usvojila, da Mariju Jovović prime u državljanstvo Republike Srbije.
- Gospođa Jovović je ćerka čoveka neverovatnog ratnog staža, najmlađeg borca Jugoslovenske vojske, koji je pre početka Aprilskog rata, kada su nacističke jedinice izviđale teritoriju naših južnih krajeva, uspeo da likvidira te nacističke izviđače, a za tu svoju hrabrost i odlikovan je sa svojih 19 godina. Učestvovao je u podizanju opštenarodnog ustanka protiv okupatora u Crnoj Gori, pripadao je Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, bio i u pregovaračkoj misiji sa saveznicima na Siciliji. On je čovek koji je, konačno, nakon Drugog svetskog rata, u dogovoru sa prijateljima i saborcima, srpskim emigrantima u Argentini, pokušao likvidaciju nacističkog ustaškog zločinca Ante Pavelića, od čijih posledica je Pavelić kasnije i okončao svoj život - kazao je Selaković.
KO JE BIO BLAGOJE JOVOVIĆ
- rođen 24. januara 1922. u selu Kosić kod Danilovgrada u plemenu Bjelopavlića
- završio Školu za rezervne pešadijske oficire u Bileći
- sredinom marta 1941. likvidirao dvojicu nacističkih izviđača, za šta je odlikovan medaljom za hrabrost
- u julu 1941. izabran za komandira Kosićkog partizanskog odreda
- ubrzo prelazi u četnike Baja Stanišića
- septembra 1944. bio u delegaciji koja je u Italiji pregovarala sa Englezima, koji ih i obaveštavaju da više ne podržavaju Dražu Mihailovića, nego Tita
- U Italiji i ostaje te 1944. kao izbeglica
- 1947. odlazi u Argentinu iz Italije
- 10. aprila 1957. godine (na 16-godišnjicu osnivanja NDH) pokušao atentat na Pavelića u mestu Palomar u Argentini, kada ga je pogodio sa dva metka od pet ispaljenih
- Pavelić je usled tog ranjavanja i toga što je imao dijabetes, pa rane nisu mogle da zarastu, preminuo 28. decembra 1959. u Madridu
- vratio se u rodnu Crnu Goru tek u decembru 1998, kada je došao na parastos bratu i kada je mitropolitu Amfilohiju pod Ostrogom ispovedio da je on pucao u Pavelića
- preminuo 2. juna 1999. u Rosariju, u Argentini
Blagoje Jovović je, istakao je ministar, postao ikona mladih u Srbiji, a podsetio je i da su po njemu imenovali i ulicu u Beogradu.
- Danas imamo i vas, njegovu ćerku, a uveren sam uskoro i vaše dve sestre i brata kao državljane Srbije. Zato što je Blagoje Jovović čovek koji se borio za srpstvo i srpski narod onda kada su neke mračne stranice naše prošlosti bile zaboravljene. U posleratnoj Jugoslaviji protiv Pavelića nije pokrenuta istraga, niti podignuta optužnica. Ali naši ljudi koji su nakon rata izbegli iz Jugoslavije iz političko-ideoloških razloga nisu odustali od toga da zadovolje neku vrstu kosmičke pravde prema stotinama hiljada stradalih Srba, Srpkinja, srpske dece i staraca u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, ali na čitavoj teritoriji nacističke tzv. Nezavisne države Hrvatske - kazao je Selaković i naveo da je Jovovićeva došla u Srbiju da bi naučila srpski, na kom sada i razgovaraju.
Napisala je i knjige o ocu kako bi od zaborava otrgla sećanje "na neverovatnu ličnost naše istorije i čoveka za koga se decenijama nije znalo ni u Srbiji, ni na prostorima gde živi srpski narod".
SRBIJA PODIŽE SPOMENIKE HEROJIMA, ALI I BRINE O NJIHOVIM POTOMCIMA
Selaković je kazao da je davanje državljanstva ćerki Blagoja Jovovića deo one politike koja danas u Srbiji "govori i o zločinima u Jasenovcu i seća se žrtava Jasenovca":
- Ovo je danas ona Srbija koja govori o svojim herojima sa Košara, ne stidi ih se, već ih slavi. Ovo je Srbija koja danas može da da naziv keju - Kej jasenovačkih žrtava. Ovo je Srbija koja podiže spomenike i svojim mučenicima i svojim herojima, ali i brine o onima koji su živi, a koji su potomci tih heroja i mučenika.
- Ovim je ispravljena velika nepravda. Da je tok istorije išao drugačije, vaš otac, siguran sam u to, živeo bi u Srbiji, na našim prostorima, i bio uvaženi građanin. Nažalost, tok istorije je išao u tom smeru da je morao da izbegne u Latinsku Ameriku, ali je i tu delom upisao svoje ime u srpsku istoriju - kazao je Selaković u prisustvu Nebojše Pajkića, koji snima film i seriju o Blagoju Jovoviću, kao i Dragoslava Bokana.
Da je ovaj dan poseban i značajan za porodicu, istakla je Marija Jovović.
- Srpsko državljanstvo nije administrativna procedura, već simboličan čin vraćanja ocu onog što mu pripada - njegovog porekla preko njegove dece. Državljanstvo je i priznanje Blagoju Jovoviću kao jednom od najvećih srpskih heroja, koji će zauvek ostati u srcima srpskog naroda. Čoveku koji je jednog dana napustio svoj lagodan život u gradu Mar del Plata da bi tražio i pronašao u Buenos Ajresu, gde je bio sakriven, Antu Pavelića, najokrutnijeg, krvoločnog diktatora u istoriji i ubicu Srba, Jevreja i Roma u NDH. Sa nama je danas i milion duša, milion izmučenih u NDH, za koje se uvek moramo moliti - kazala je Jovovićeva i zahvalila "predsedniku Vučiću, ministru Selakoviću i Republici Srbiji".
Kurir.rs/J. S. S.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
