Od akutnih leukemija godišnje u Srbiji oboli više od 300 pacijenata. Ova retka bolest javlja se u svim uzrastima, a učestalost raste sa starošću. Građani nisu dovoljno informisani o neophodnim potrebama za trombocitima i matičnim ćelijama koje mogu da pomognu obolelima.
Akutne leukemije se mogu manifestovati - visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem. Najupečatljiviji simptom je ipak pojava znakova krvarenja po koži u vidu sitnih crvenih tačkica, modrica, ali i krvarenja iz desni, kao i produžena menstrualna krvarenja kod žena.
U Srbiji već dugi niz godina postoji loša tradicija zaobilaženja teme donorstva na svim nivoima, što direktno utiče na obolele od leukemije. Društvo se ponaša nezainteresovano, zdravstveni sistem je nemoćan, a svest javnosti je na niskom nivou i sve to zajedno dovodi do toga da broj donora trombocita i matičnih ćelija bude na zabrinjavajuće niskom nivou. Potrebe za trombocitima i matičnim ćelijama su sve veće, bez obzira na jednostavnost i bezbednost procesa doniranja, a broj donora je izuzetno nizak.
Iz tog razloga, Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija "Leuka" je u protekle tri godine sprovelo istraživanje u Srbiji, prema kojem 85% građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama, 14% ispitanika je čulo za trombocite i matične ćelije, ali nisu znali da objasne čemu služe, dok je svega jedan odsto znalo i većinom su to bile osobe koje su u bliskom okruženju imale obolelog od leukemije. Poražavajuća činjenica je da se ova statistika odnosi i na dobrovoljne davaoce krvi.
- "Leuka" je osnovala bazu davalaca trombocita koja pokriva više od 50% potreba za obolele od leukemije u Beogradu i delimično u ostatku zemlje. Organizovali smo više desetina akcija upisa u Registar davalaca matičnih ćelija u Srbiji.
Iako se broj upisanih u registar povećao sa 7.500 na 18.000 ljudi, to i dalje nije dovoljno, jer se najveći broj transplantacija i dalje obavlja uz pomoć davalaca iz svetskog registra, što usporava proces iznalaženja adekvatnog davaoca i dodatno povećava cenu transplantacije - ističe Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja za borbu protiv akutnih leukemija "Leuka".
Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Akutna mijeloidna leukemija ima najnižu stopu preživljavanja među leukemijama koje se javljaju kod odraslih. Procenjuje se da će oko 26,6% pacijenata preživeti 5 godina nakon dijagnoze. Od akutne mijelodne leukemije može da oboli svako, ali je relativno neuobičajena pre 45. godine života.
- U dijagnostici i lečenju akutne mijeloidne leukemije neophodan je timski rad lekara. Stručnjaci se u dijagnostici ove bolesti rukovode međunarodnim preporukama koje podrazumevaju i identifikovanje genskih mutacija. Pacijenti se u našoj zemlji leče konvencionalnom terapijom prema preporukama Evropske leukemijske komisije (ELN) - kaže prof. dr Ana Vidović, načelnica odeljenja za akutne leukemije Klinike za hematologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze se u Srbiji radi decenijama, a prva je urađena u Vojnomedicinskoj akademiji, davne 1973. godine. Danas se transplantacija obavlja i u Klinici za hematologiju Kliničkog centra Vojvodine, Klinici za hematologiju UKC Srbije (od 2017. godine), a za pedijatrijsku populaciju zadužen je Institut za majku i dete "Dr Vukan Čupić".
- Potrebno nam je omasovljavanje našeg nacionalnog Registra matičnih ćelija. Dokazano je da smo mi, unutar naše populacije, genetski slični i kada bi naš registar bio masovniji, onda bi za veći broj bolesnika mogli da nađemo potencijalne donore unutar domaćeg registra, a ne unutar internacionalnog. To bi s jedne strane ubrzalo proceduru pronalaženja donora, a s druge strane dodatno smanjilo troškove same transplantacije - objašnjava ass. dr Marija Elez, načelnica odeljenja za transplantaciju kostne srži Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije.
Kurir.rs/D.B.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
