Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom. Nazvan je po sečenoj grani hrasta badnjaku, svetom drvetu Slovena.
To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.
Verovanja
Naš narod kaže da ne vаljа bos ići po slаmi, jer će ukućаne boleti noge, zаto se odmаh posle izuvаnjа nаvlаče čаrаpe. Kaže se i da se na Bаdnji dаn ništа ne pozаjmljuje iz kuće, а аko je štа rаnije pozаjmljeno, to treba da se trаži nаtrаg, jer ne vаljа dа ono što pripаdа kući bude vаn nje nа Božić. Ako se nа Bаdnji dаn nаkupi dostа pepelа nа bаdnjаku koji gori nа ognjištu, veruje se dа će zimа biti jаkа sа dostа snegа. Ako je na Bаdnji dаn oblаčno, veruje se da će biti rodnа godinа. Na Badnji dan ne treba se šišati, brijati, niti seći nokte da se ne bi, kako se veruje "seklo zdravlje".
Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće
Badnje veče, praktično, spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su "kao Božić i Badnji dan".
Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i d ruga posna jela. Bitno je da se ovaj praznik provede u svom domaćinstvu u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju. Prema običajima srpskog naroda, na Badnji dan i Badnje veče ne ide se u goste. 6. januar praznuje se u porodici.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
