OVO NISTE VIDELI! Odeždu u kojoj je po predanju poginuo knez Lazar nemački vojnik za šunku prošvercovao pored ustaša u Beograd!

Odežda kneza Lazara, ona koju je nosio za života, a u kojoj je po predanju i ubijen u bici na Kosovu, od ustaša je prošvercovana u Beograd iz tzv. NDH za šunku datu nemačkom vojniku. Tu je usred prestonice, a da i ne znamo! Još stariji - plaštanica kralja Milutina, vezena zlatnim i srebrnim nitima, te predivni, rezbareni kivot Stefana Dečanskog pored nas su, a ostaše mimo nas. Ustaške signature na poharanim manastirskim predmetima - kazuju golgote naše. I to je samo deo blaga koje govori o našem bitisanju i stradanju, ali i opstajanju kroz minulih osam vekova srpske crkve. Evo ga u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, za koji, sigurna sam, gro ljudi u nas ni pojma nema da postoji!

Bočna vrata Patrijaršije, s one strane koja gleda na Sabornu crkvu, ulaz su u impresivne hodnike i sobe. Da sve izlože, toga prostora nema. Ali, ono što je pred očima upečatljivo pokazuje srpski identitet i put. Još od Nemanjića.

1 / 15 Foto: Zorana Jevtić

- Plaštanica kralja Milutina (1253-1321) jedan je od najstarijih predmeta od tekstila u nas, s kraja 13. veka. Ili ju je poručio sam kralj Milutin za Banjsku, svoju zagrobnu crkvu, ili je to učinila žena mu Simonida po njegovoj smrti. Sam natpis: "Pomeni dušu raba tvojega Milutina Uroša" govori da je njemu namenjena. Brokatni okvir dodat je u 16. veku - priča nam kustoskinja Natalija Stokanović pred staklom u kom je plaštanica, inače po simbolici platno kojim je umotano Hristovo telo, te je zato izvezen usnuli Hristos.

U srpskoj igri prestola isti taj kralj Milutin oslepe sina Stefana Dečanskog (oko 1276-1331), koji kasnije bi umoren u tvrđavi Zvečan po naredbi svog sina, potonjeg cara Dušana (oko 1308-1355). Drveni kivot u kojem bi položeno telo Svetog kralja Stefana Dečanskog je iz 1343. i najstariji je sačuvani u nas. Panteri i lavovi "grizu" po "kovčegu" kralja, a iznad je ikona-žitije, koju, u vremena obnove Pećke patrijaršije po dopuštanju velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, Longin načini. U slikama je put Stefana Dečanskog od očeve krvave ruke, te je prva predstava maćehe mu kraljice Simonide, koja ga s dvorskim damama kleveće ocu, kralju Milutinu.

3D MODEL ODEŽDE

Muzej je digitalizovao brojne predmete, pa je tu i 3D model odežde Svetog kneza Lazara.

- U istorijskim izvorima pronašli smo kako je izgledala, imala je i bisere, ali kako ne piše gde su se nalazili, nismo ih stavljali. Tkanina je iz grada Luka kod Pize u Italiji, gde su detaljno vodili knjige, te iz njih saznajemo da je bila od onih najskupljih, u kojima su sahranjivani vladari. Sačuvano je jedno dugme s heraldičkim simbolom kneza Lazara - kacigom s volovskom glavom, što znači da je namenski pravljeno za njega - priča Stokanovićeva i dodaje:

- Godinu dana nakon što je poginuo i pokopan u Prizrenu, kneginja Milica i sinovi telo prenose u Ravanicu, što je bio i čin kanonizacije, te je verovatno tada telo odeveno u ovu odeždu. Kod putopisaca i istoričara je ne nalazimo sve do 18. veka. Navode da je bila privilegija videti cele mošti, jer je mogla samo ruka s prstenom s rubinom, koju su i celivali. Prvi put bolji opis odežde daje Milica Stojadinović Srpkinja.

- Prikazani su mučitelji koji ga hvataju u krevetu i oslepljuju, te je slep predstavljen sa ovim povezom preko očiju. Slede scene kako mu se javlja Sveti Nikola, pa ga šalju u zatočeništvo u Carigrad, u manastir Pantokrator. Zato je Dečane i posvetio Hristu Pantokratoru. Ali, vidite kakvo je to zatočeništvo bilo - sedi sa carom Andronikom i patrijarhom. Kada mu Sveti Nikola vrati vid, nema više poveza. Evo prikaza gde se miri s ocem, vraća u Srbiju, i već vidimo i kraljevića Dušana - pokazuje nam kustoskinja.

Slede scene krunisanja, tu ima plašt, pa zidanja Dečana, sa sve graditeljima i merdevinama.

- Ponovo mu se javlja Sveti Nikola, kazuje mu da će biti ubijen u tvrđavi Zvečan, te on sređuje poslednje račune sa igumanom Dečana. Vide se i pare koje mu daje. Sledi prikaz davljenja i opelo. Poslednja i najveća scena je bitka na Velbuždu protiv Bugara, gde se Stefan moli bogu, a kraljević Dušan pod kopitima gazi bugarskog cara Mihaila III Šišmana. Jedna od presudnih bitki u srpskoj istoriji, koja omogućava da se Srbija i car Dušan razvijaju na Balkanu - veli Stokanovićeva, koja pokazuje napisanu molitvu bolesnog Longina Stefanu Dečanskom.

Nestaše i Nemanjići, bi Kosovski boj, bi poraz koji posta ugaoni kamen srpskog identiteta. Dođoše i vekovi ropstva, ali i veliki vezir naše krvi, koji obnovi Pećku patrijaršiju 1557. Procveta tad umetnost pod crkvom, dolaziše "majstori" sa svih strana. To se ovde vidi kroz 400 ikona iz crkava i manastira s Kosmeta. Mnogih od njih danas nema. Preživeli su i Turke i naciste, a uništile su ih bombe "razvijene civilizacije" 1999. i Albanci u pogromu 2004. I baš zato nikome ne pada na pamet da ove ikone vrati na Kosmet. Taj rizik ne dolazi u obzir.

BORBA PROTIV UNIJAĆENJA

Prelaz Srba iz jednog carstva u drugo nakon Velike seobe Srba vidi se i na ikonama, koje drugačije izgledaju od onih sa Kosmeta.

- Slikane su prema "Stematografiji", knjizi štampanoj u Beču 1741, u kojoj su naslikani likovi srpskih svetitelja. Osmislio ih je Kristof Žefarović s patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem Šakabentom. Poenta je bila da se u katoličkoj sredini, u Habzburškoj monarhiji, ustanovi tzv. Panteon srpskih svetitelja od Jovana Vladimira do Stefana Štiljanovića. Patrijarh se pobrinuo da Srbi u Austriji znaju ko su naši svetitelji i kako se slikaju, te da ne prihvataju katoličanstvo, hteo je da spreči unijaćenje - kazuje Stokanovićeva dok gledamo ikone u baroknom, kitnjastom stilu, dela Stanoja Popovića, Ostoje Mrkojevića, Kozme Damjanovića, Georgija Stojanovića...

I beše taj umetnički procvat do Velike seobe Srba, kada 1690. pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem Srbi moradoše preko Save i Dunava. Da spasa traže kod Evropljana, na čijoj strani izgubiše rat od Osmanlija. Pokazuje nam naša "domaćica" povelje Habzburške monarhije Srbima - mogu slobodno da se nasele u južnoj Ugarskoj, podižu crkve, biraju episkope i patrijarhe, a zauzvrat brane granice od Turaka.

- Ovom privilegijom cara Leopolda I iz 1691. dozvoljava se Srbima da ne daju porez katoličkoj crkvi nego da od tih para plaćaju svoje svešteniike i crkve - navodi Stokanovićeva.

Sa seobom, na Frušku goru stižu i mošti kneza Lazara - u manastir Vrdnik (Novu Ravanicu), koji tada i osnivaju, kao i poslednjeg Nemanjića - cara Uroša, u Jazak. A ovde, u vitrini, položena je odežda kneza Lazara. Pola je i nema.

BABA IVANA GROZNOG BILA SRPKINJA

Izložena je i čaša, dar prvog ruskog cara Ivana IV Vasiljeviča Groznog manastiru Mileševi, iz 1558.

- Baba po majci Ivana Groznog bila je Srpkinja i prenela mu je ljubav prema Srbima. Čaša je značajna jer pominje da ju je on darovao Mileševi, a na obodu se pominju mošti Svetog Save, što znači da su tada još bile u Mileševi, a 1594. biće spaljene na Vračaru - priča Stokanovićeva.

- Mošti su nakon seobe presvučene, te je ova odežda, koju je knez Lazar nosio na dvoru, sklonjena u poseban kivot u priprati. Nedostaju okolni delovi, cela jedna ruka, pola rukava, porub jer su je vernici vekovima čupkali za isceljenje. A da bi manastir opstao, i sami monasi su je čupkali i prodavali - veli kustoskinja.

A onda je, dva i po veka kasnije, došlo zlo veće od svih - ustaše.

- Iguman Vrdnika Longin znao je šta će se desiti, pa u manastiru Bešenovo krije sve predmete vezane za Svetog kneza Lazara i kneginju Milicu, među njima i odeždu, ali i Jefimijinu pohvalu knezu Lazaru, koje evo kod nas. I po jednom nemačkom vojniku šalje odeždu u Beograd Dušanu Glumcu, profesoru Bogoslovskog fakulteta. Vojnik je zauzvrat dobio šunku, a verovatno nije ni znao šta prenosi - ističe, pa naglašava:

- Predanje kaže da je u ovoj odeždi knez Lazar pogubljen u bici na Kosovu, da je imao 16 ubodnih rana i da je ovo crveno zapravo krv. Međutim, to crveno je purpurna, vladarska boja, što potvrđuju i istorijski izvori. Drugačije bi izgledala krv. Knez Lazar je odoru nosio na dvoru prilikom ceremonija, a u bici oklop.

Opljačkale su ustaše sve što su mogle iz fruškogorskih manastira te 1942, pa i čitave ikonostase i pevnice - 40 vagona plena otišlo je put Zagreba. Jedino mošti nisu poneli.

- Potom je čuveni prof. dr Radoslav Grujić umolio generala Fon Rajsvica, koji je upravljao Beogradom, a koga je znao sa studija iz Nemačke, da evakuiše mošti kneza Lazara, cara Uroša i Stefana Štiljanovića. Prenosi ih u Sabornu crkvu - veli Stokanovićeva i podseća da su mošti kneza Lazara 1989. prenete u Ravanicu, a cara Uroša danas su manastiru Jazak, dok je Štiljanović i dalje u Sabornoj crkvi.

ŠTA JE JOŠ U MUZEJU SPC

- najstarija ikona ovde predstavlja Hrista Svedržitelja koji blagosilja, iz 15. veka, nepoznatog autora

- oko 600 rukopisa

- prvi prepis Slova ljubve despota Stefana Lazarevića, koji je sačinio pisar Davida u 15. veku, original nije sačuvan

- Varaždinski apostol iz 1454, prepisan za Katarinu Kantakuzinu Branković, ćerku Đurđa Brankovića i proklete Jerine, kao i mitra koju je ona uradila

- povelja cara Dušana Hilandaru 1347/1348, kojom manastiru daruje teritorije u okolini Prizrena

- osnivačka povelja kneza Lazara manastira Ravanice

- darovna povelja Vuka Brankovića Hilandaru

- dela Uroša Predića, Paje Jovanovića...

- panagija iz Dečana iz 14. veka, od roga nosoroga

- kadionica Stefana Dečanskog

- krst cara Dušana

MUZEJ - HRONOLOGIJA

- 1858. prva postavka sakralnih i umetničkih predmeta u Kneževini Srbiji, tzv. Hudožestvena hranilica u zgradi Beogradske mitropolije

- 1927. Sabor SPC doneo odluku o osnivanju Crkvenog muzeja

- 1937. ustrojen Muzej SPC, na inicijativu patrijarha Varnave, a zahvaljujući protojerejima prof. dr Radoslavu Grujiću i prof. dr Lazaru Markoviću, za to iznajmljen Konak kneginje Ljubice na 50 godina

- 1946. Muzej SPC preseljen u zgradu Patrijaršije

- 1954. svečano otvoren za javnost

Kad rat prođe, samo deo blaga iz onih 40 vagona nađoše usred Zagreba - u Muzeju primenjenih umetnosti. Prof. Grujić vraća 11 vagona ovde u Beograd. Ustaše su uredno evidentirale sve pokradeno, svaki predmet ima signaturu, te je Šiš značilo Šišatovac, Kru - Krušedol, Ra - Ravanica (Nova). Evo u vitrinama i brojnih dokaza poput krušedolskih narukvica iz 15. veka - napred broj, pozadi "Kru".

Pomislite na sve ovo kad prođete Ulicom kralja Petra. Skrenite do vrata koja vode do - nas.

Jelena S. Spasić

NE PROPUSTITE

KURIR U HRAMU SVETOG SAVE! To na svetu nema: Sve sija, velelepna kupola, čak šest oltara i čudesnih 50 miliona kockica mozaika

SRPSKA MONA LIZA DVA VEKA JE STARIJA OD PRAVE! Ovde je i NAJLEPŠA FRESKA IZ 13. VEKA U CELOM SVETU - Uspenje Presvete Bogorodice!

DOMAĆICE, OVO SU VEKOVNI RECEPTI MONAHA KOJE MOŽETE DA SPREMITE ZA BADNJI DAN: Kuvar Hilandara u malom prstu drži 50 posnih jela!

Kurir