Nad kostima nedužnih žrtava koje su ustaše i fašisti ubili tu, u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, a među kojima su i znamenitog Save Šumanovića, deca se sankaju i vesele. To je izazvalo revolt javnosti, a Muzej žrtava genocida zatražio je da grad preduzme sve kao bi smesta prestalo skrnavljenje spomen-groblja, jednog od naših najvećih stratišta u tom ratu.
- Na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimerene masovnom gubilištu nedužnih civila. Pozivamo nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite ovo gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apelujemo na nesavesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja - saopštio je Muzej žrtava genocida, na čijem je čelu Dejan Ristić.
foto: Sremskomitrovački portal
Na ovom prostoru pored starog Savskog mosta streljano je, ubijeno i umrlo u mukama, prema zvaničnim podacima, 7.950 muškaraca i žena od 1941. do 1944.
- Streljali su žrtve uglavnom noću pred svetlima kamiona, ubijali ih i maljem, a potom polivali živim krečom. Bilo je i živih zakopanih. Oni koje su ostavili žive kopali su rake za sutradan, pa sutradan bili prvi na redu za ubijanje. I sad ljudi nemaju pijeteta prema tim žrtvama - roditelji dovode decu da se sankaju nad kostima! Te humke, odnosno bregovi su visoki i po pet-šest, pa i 10 metara, a kako je kod nas u Sremu sve ravno, jedino na tim humkama se može sankati. Ali ne treba po kostima. Da li ti roditelji i deca pomisle da možda gaze i po kostima svojih predaka koji su tako svirepo ubijeni?! Gde im je savest - kaže za Kurir Rada Korica, predsednik SUBNOR Sremska Mitrovica, čiji su ujak i stric u masovnim grobnicama.
MEMORIJALNI KOMPLEKS SPOMEN-GROBLJE
- 7.950 muškaraca i žena ubijeno
- 308 boraca narodnooslobodilačke vojske tu sahranjeno
- 20 bugarskih vojnika sahranjeno
- 18 vojnika Crvene armije
- 4 narodna heroja tu počivaju - Janko Čmelik, Stanko Paunović Veljko, Boško Palkovljević Pinki i Slobodan Bajić Paja
- 30. avgusta 1942. na tom mestu streljan je čuveni slikar Sava Šumanović
- uređen 1959. prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića
- na 12 hektara površine
foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica
- zaštićen kao znamenito mesto od velikog značaja
- svaka humka posvećena je jednoj grupi streljanih, a na njihovim vrhovima je bronzana forma razigranih plamenova
- humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela, na kom su postavljena tri kockasta kamena obeležja
- na ulazu, desno od glavne staze, na uzvišenju od zemlje dominira urna od kovane bronze
- prilikom rekonstrukcije 1979. spomen-park dopunjen je sa još dve humke, a ispred centralnog dela dodat je lavirint od niskog rastinja, koji naglašava ulaz u svetilišni deo kompleksa, gde su zapravo masovne grobnice
foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica
- na tri kamene ploče uklesan je tekst Dobrice Ćosića - izvorno ispisan latinicom, a nakon restauracije 2012. ćirilicom, izbačena je reč "komunisti", a ispisana "rodoljubi"
Korica navodi i da Spomen-groblje ima obezbeđenje, koje plaća Grad.
- Zna se ko šta treba da radi i reguliše, a to obezbeđenje očigledno ne radi svoj posao - navodi Korica i dodaje da je pisao Zavodu za zaštitu spomenika kulture tražeći da reaguje.
Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, u čijoj nadležnosti je Spomen-groblje, kaže za Kurir da u ovom slučaju zavod nema osnova da reaguje.
Sava Šumanovićfoto: Printscreen/RTS
- Zavod izdaje mere zaštite za čuvanje i održavanje spomeničkog kompleksa. Sankanjem se fizički ne devastira, ne ruši, niti lomi spomenik, te nema ni osnova da mi reagujemo. Tekuće održavanje je u nadležnosti Grada, sam kompleks ima i obezbeđenje, a postoji i komunalna policija - navodi Šulaja i dodaje:
TROJE DECE MI SE SANKA NA GROBLJU
Žena koja živi pored Spomen-groblja, a koja nije želela da joj navodimo ime, ističe da ima troje dece i da se stalno sankaju u Spomen-groblju.
- Moja deca su se tu sankala i uvek će se sankati! I sama sam kad sam bila dete. A gde drugde?! Gde kad je sve ravno?! Uostalom, nije ograđeno bodljikavom žicom, nije nigde napisano da je zabranjeno sankanje - kaže meštanka, čija deca su u trenutku našeg poziva bila u kući, jer "sneg se malo otopio, ostao sami led pa ne mogu da se sankaju na groblju".
Znaju, kaže, da im se deca sankaju po kostima ubijenih.
- Ali i cela Mitrovica je na kostima. Ako sad zbog tekstova našoj deci zabrane tu da se sankaju, ima peticiju da pokrenemo! Svi mi odavde, a i šire! Deca treba da znaju šta se tu dogodilo, svako malo starije dete to i zna. Ali deca treba i da slave radost i smeh, a ne smrt. Uostalom, da li su ti koji nas kritikuju ijednom došli na pomen, koji je svakog 6. septembra?! Evo, ja sam išla dok sam bila mlađa - navodi ova žena te dodaje da u masovnim grobnicama nema nijednog njenog pretka:
- Osim baba i deda kojima je neko streljan ili ubijen, ostali, mlađi, nemaju tako strašan odnos. Šta je bilo, bilo je, život ide dalje.
- Simbolika kompleksa, koji je uradio čuveni Bogdan Bogdanović, jeste pobeda života nas smrću. Ideja je da spomen-kompleks bude deo grada uklopljen u savremeni život s parkovskim uređenjem, ali pre svega kao memorijalni park. Informativne table govore o prirodi i karakteru mesta, koje je pre svega veliko stratište. Stilizovane humke, ispod kojih su grobnice streljanih, mesto su na kom uvek treba imati u svesti stravičnost zločina koji su se tu dogodili. Parkovski uređen prostor treba da podseti da život uvek pobeđuje. I ne bi moralo baš na mestu masovnih grobnica da se sanka, kako bi se pokazao pijetet prema žrtvama.
Gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović nije odgovorila na pitanja Kurira.
