Vojin Tankosić rođen je u selu Ruklade kod Valjeva 28. septembra 1880. godine. Kada se porodica preselila u Beograd, Vojin je u glavnom gradu završio šest razreda gimnazije, a potom i Vojnu akademiju. Po završetku akademije službovao je u 6. pešadijskom puku.
Učestvovao je u Majskom prevratu 1903. godine. Tada je po naređenju streljao braću kraljice Drage, Nikolu i Nikodija Lunjevicu.
Aktivirao se u četničkoj akciji 1905. godine. Učestvovao je u borbama na Čelopeku. Istakao se kao jedan od najodvažnijih četničkih komandanata i kao odličan strelac. Kasnije je komandovao četničkom četom kod Velike Hoče.
Po aneksiji Bosne i Hercegovine formirao je Četničku školu u Prokuplju, koja je bila svojevrstan centar za obuku dobrovoljaca. Prikupljao je borce za eventualne operacije na tlu Bosne i Hercegovine i dobovoljce za stvaranje obaveštajne mreže na tom prostoru. Pošto je srpska vlada priznala aneksiju Bosne i Hercegovine, Tankosić je raspustio školu u Prokuplju.
Neposredno pred početak balkanskih ratova raspoređen je u komandu graničnih trupa, sa zadatkom prikupljanja i obuke dobrovoljaca.
U svojstvu emisara srpske vlade održavao je kontakte s albanskim prvakom Isom Boljetincem. Iz tog perioda najverovatnije datira i slika majora Tankosića prerušenog u Albanca.
U balkanskim ratovima komandovao je Lapskim četničkim odredom, koji je imao zadatak da deluje kao prethodnica trupa 3. Armije. Samoinicijativno je tri dana pre započinjanja rata otpočeo sukob na granici s albanskim naoružanim grupama. Na čelu četničkog odreda kao prethodnice srpskih trupa ušao je u Prištinu.
U austrougarskom ultimatumu srpskoj vladi 1914. godine označen je kao jedan od organizatora Sarajevskog atentata. Optuživan je da je dao oružje Gavrilu Principu, zbog čega je početak rata dočekao u pritvoru.
Pušten je odmah po izbijanju rata. Poveren mu je zadatak da obrazuje Rudnički četnički odred. Četnici majora Takosića učestovali su u bitkama na Drini, Ceru, Kolubari. Vodili su teške borbe sa neprijateljem, prsa u prsa, bajonetima i bombama.
Neustrašiv i plahovite naravi, major Vojin Tankosić teško je ranjen na Igrištu kod Velikog Popovića 31. oktobra 1915. godine. Prenet je u bolnicu u Trsteniku, gde je nekoliko dana kasnije preminuo. Tajno je sahranjen.
Austrougarske okupacione vlasti dobile su dojavu gde se nalazi njegov grob. Telo su otkopali i fotografisali kako bi srpskom stanovništvu dokazali Tankosićevu smrt.
Nakon rata sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Burnom životu i značaju majora Voje Tankosića posvećen je i jedan od kratkih filmova iz serijala "Minijature" koje prate najdramatičnije dane i događaje u Prvom svetskom ratu i govore o hrabrosti i slavi srpske vojske, a mogu se pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
