Mila Andrić (3) je devojčica koja je pre 25 godina život izgubila zbog lekarske greške i nesavesnog lečenja. Njena majka, Ljiljana Andrić, se seća kobnog dana do detalja.
- Sve je to trajalo 14 sati, čak nije ni jedan ceo dan. Ona je ujutru našto osetila kao mučninu, bila onako neraspoložena, pa smo opet rešili da krenemo do lekara. Otišli smo prvo do doktora Hadžića, koji je pregledao dete i dao uput za bolnicu za dečijeg hirurga. Mi smo otišli gore, primio nas je doktor Nebojša Zlatanović. Da se ne podsećam cele situacije jer mi je bilo mučno njegovo ponašanje. Svelo se na to da Mila nema nikakvih problema što se stomaka tiče. Bilo kakva hirurška intervencija je bila isključena. Za kratko vreme nas je izbacio iz ordinacije i uputio na infektologiju - rekla je Andrić.
Na infektologiji je, prema svedočenju majke, devojčica primila infuziju. Po savetu lekara vratili su se kući, ali njeno stanje je bilo sve gore. Uputili su se ponovo u bolnicu i ponovo vratili kući.
- Poslednji odlazak kod infektologa, ona je tada kući je povratila. To je pre nego što smo otišli drugi put na infektologiju i gore je non-stop povraćala. Ja sam stalno zvala sestru, ona je rekla da je to normalno, da sam histerična, da sam paničar, kamo sreće da sam bila. Negde oko pola 11, još nije bila primila celu tu infuziju. Ostalo je još nešto u boci, sestra je isključila, poslala nas kući i rekla da joj damo čaj. Da će ona da odspava i ujutru neće imati problema - rekla je.
Usledio je i treći odlazak u bolnicu, koji se završio kobno.
- Mi smo se vratili negde do 11 kući i kad sam joj dala šolju čaja, njoj ruka već počela da se koči, nije mogla da uhvati šolju. Istog trenutka smo krenuli ponovo u bolnicu, otišli do infektologije, jer smo bili tu poslednja ta dva puta. Vrate su bila zaključana, gde smo ulazili oba puta. Lupali smo, zvonili, niko nije odgovarao. Onda sam ja sa njom u naručju trčala do pedijatrije. Tamo su isto vrate bila zaključana. Tehničar nam je odmah otvorio kako smo pozvonili. Međutim, kako nas je video, potrčao je ka nama, otvorio i rekao trčite uz stepenice. Ja sam ustrčala uz stepenice, uletela u intenzivnu negu gde su me uputili. Sestra je samo rekla spustite na krevet. Meni su odmah rekli da izađem iz sobe - navela je.
Mila je tada preminula. Roditelji su odlučili da pravdu potraže na sudu.
- Tužilaštvo je posle nepunih šest meseci, odbacilo tužbu. Tužilaštvo jednostavno nema razloga da pokrene postupak. Odbačene na osnovu papira koji je muž dobio od tužioca. To je papir formata A5. Gde je bilo nekih 6 do 7 rečenica u kojima piše da je dete imalo kancer i da bi u svakom slučaju umrlo. Na tom papiru je samo bilo otkucano ime patologa u dnu. Bez potpisa, bez pečata, bez zavodnog broja, bilo čega. Znači nešto što je moglo bilo ko od nas na kompjutEru da otkuca i da odštampa i da da čoveku - rekla je.
Od istražnog postupka preko privatne tužbe do presude prošle su trnovit put koji je trajao 12 godina. Milina majka nije propuštala ni jedno ročište, bilo ih je 35. Utvrđena je odgovornost lekara, dečjeg hirurga.
- Tu je kazna izrečena Nebojše Zlatanoviću, kazna zatvora i oduzimanje licence. To je Apelacioni sud potvrdio jer su međuvremenu 2006. godine apelacioni sud vratio ponovo sve na početak gde su infektolozi oslobođeni, a ostao je dečji hirurg - navela je.
Miline stvari su još uvek tu, fotografije, ranac, šnalice i gumice za kosu.
- Znam da uvek može da se kaže "majka će od svom detetu da kaže sve najbolje". Ali ja kažem kad biste krenuli sad samo po komšilukui pitali o Mili, da bi oni možda još više rekli boljeg nego ja kao majka. To je dete jedno u 10.000 - rekla je.
Ono što ovoj hrabroj ženi daje snagu je njen sin, koji je sa svojom starijom sestrom proveo samo sedam meseci zajedničkog života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
