Danas je posthumno odlikovan zlatnom Medaljom za hrabrost "Miloš Obilić", na svečanosti povodom Dana državnosti Srbije. Priznanje je nakon 26 godina od Oliverove pogibije, njegovom bratu Zlatku uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Giša je u svom rodnom selu živeo sa majkom Nikosavom, bratom Zlatkom i sestrama Oliverom i Maricom. Živeli su u selu koje je bilo okruženo Albancima.
To selo je svakodnevno bilo na meti napada.
Mladi Oliver, koji je u to vreme imao 17 godina, nije mario za svoj život u nameri da odbrani svoju porodicu.
Kobnog dana majka Nikosava im je spremila doručak, ali je njegov ostao na stolu jer je oko devet časova jaka rafalna paljba. U napadu je telom stao ispred svog mlađeg brata, da ga zaštiti od metka. Uspeo je u tome, ali ga je snajperski metak pogodio u srce.
Majka, brat i sestre su mu pritrčali u pomoć, ali pomoći za Olivera nije bilo. Ispustio je dušu braneći kućni prag.
Sahranjen je u Klini,a njegova porodica je 1999.godine morala da napusti rodni Dušević. Oni danas čuvaju sećanje na njega.
"Našoj porodici, a i meni lično, ovo odlikovanje veoma znači. Imam osećaj kao da je deo mene ponovo vraćen tamo odakle je pre 26 godina otrgnut. Najbitnije je da se za Gišinu žrtvu i podvig čulo, da javnost zna. Osećanja su nam pomešana, s jedne strane su tuga, a sa druge zahvalnost zbog medalje", kaže Zlatko.
On je zajedno sa majkom Nikosavom prisustvovao svečanosti, a na uručenju je bio u uniformi Žandarmerije, čiji je pripadnik.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
