Slučaj Sare Petković (21), koja je 9. marta umrla na betonu ispred svoje kuće u Kaluđerici dok je njena rodbina uporno zvala Hitnu pomoć, a oni su, pozivajući se na teritorijalnu pripadnost, prebacivali nadležnost s jednih na druge, duboko je uznemirila javnost!
Sagovornici Kurira ističu da u organizaciji rada Hitne pomoći postoji sistemski problem, te apelovali na nadležne da omoguće centralizaciju broja 194 na nivou cele Srbije, to jest da pacijenti pozivom tog broja mogu da dobiju najbržu pomoć gde god da se nalaze.
- To sada ne funkcioniše tako. Beogradski zavod za urgentnu medicinu pokriva 11 opština, a za ostalih sedam opština zadužene su službe hitne pomoći pri domovima zdravlja, koje imaju svoje fiksne telefone. Slično je uređeno i na nivou cele Srbije. U velikom broju slučajeva 194 nije broj na koji možete zatražiti pomoć, već je to neki šestocifreni, kojeg malo ko zna, a i oni koji ga znaju teško da ga se mogu setiti u panici - priča za KurirDejan Zejnula, osnivač udruženja "Pravo na život - Meri" koje je, zajedno sa lekarima, pripremio predlog zakona kojim bi se ustanovila jasna pravila prijema poziva i postupaka koji slede po podizanju slušalice.
Zejnula kaže da se u praksi neretko dešava da pacijenti i njihove porodice, u trenucima najvećeg straha i očaja, umesto da mirno čekaju hitnu pomoć, traže ko je za njih nadležan.
- Baš zbog ovakvih situacija smo predložili da se u 25 upravnih okruga u Srbiji osnuju dispečerski centri, koji bi se nalazili u centru upravnog okruga i koji bi pokrivali celu oblast. Ako je dispečerski centar, primera radi, u Nišu, oni bi pokrivao i Niš, i Svrljig i sve ostale opštine. U Beogradu bi centralizovan dispečerski centar mogao da se nalazi u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, i on bi pokrivao sve opštine i terenske ekipe, koordinisao njihov rad i slao najbližu ekipu - objašnjava on i dodaje da u eri digitalizacije ne bi trebalo da bude problem ovako nešto uvesti.
Damir Okanović
Pogrešna primena propisa
Damir Okanović, direktor komiteta za bezbednost saobraćaja i advokat kaže za Kurir da je velika greška to što se u radu Hitne pomoći primenjuje koncept terirtorijalne nadležnosti, te da to nije u skladu sa našim propisima:
- Dešava se, na primer, da se neka saobraćajna nesreća desi na 50 metara od hitne pomoći u Grockoj, ali da ta lokacija praktično pripada beogradskoj hitnoj pomoći. Hitna u Grockoj, koja je tu u neposrednoj blizini, neće izaći na teren, već će se čekati beogradska kojoj treba mnogo više vremena. To je potpuno pogrešna primena propisa, jer hitna koja ukazuje pomoć treba, po propisima, da bude hitna koja je najbliža i najbrža.
Kaže da bi trebalo uvesti da mobilna terenska ekipa, po nalogu dispečera, ima prava da interveniše i u susednom upravnom okrugu, ukoliko je to neophodno. Podsetimo, Sara Petković je 9. marta, u večernjim satima, počela da se guši. Borila se za svaki dah. Rodbina je prvo pozvala 194, međutim tamo su im rekli da nisu nadležni i da zovu hitnu u Grockoj ili Kaluđerici. Hitna u Grockoj je rekla da zovu Kaluđericu. Dragoceno vreme je prolazilo. Devojka se srušila na beton i umrla. Hitna pomoć je došla pola sata nakon prvog poziva. Za Saru je bilo kasno.
U Ministarstvu zdravlja juče nismo dobili odgovore na pitanja u vezi sa uvođenjem centralizovanog broja 194, niti odgovore na pitanja koja smo im dan ranije uputili u vezi sa smrću Sare Petković.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
