Sara se gušila. Nije mogla da dođe do vazduha. Borila se za svaki dah. Pozvali smo 194, međutim tamo su nam rekli da nisu nadležni i da zovemo hitnu u Grockoj ili Kaluđerici. Dragoceno vreme je prolazilo. Ćerka je umirala pred našim očima, a mi smo zvali prvo jedne, pa druge... Kada je na kraju došla hitna iz Kaluđerice, Sara, pred kojom je bio ceo život, već je bez svesti ležala na mokrom betonu. Bio je kraj!
Ovako za Kurir potresenim glasom priča Dragana Petković, majka Sare Petković (21) koja je 9. marta umrla ispred svoje kuće u Kaluđerici, dok je njena rodbina uporno zvala hitnu pomoć, a oni su, pozivajući se na teritorijalnu pripadnost, prebacivali nadležnost i odgovornost sa jednih na druge.
- Sara je imala astmu. Dva dana pre tog kobnog dana se prehladila, ali je delovalo da nije ništa strašno. Tog dana smo se prvo čule oko 12 sati. Radila je u salonu za nokte, koji je otvorila pre godinu dana. Oko 19 sati me je pozvala i rekla da spremim inhalator čim dođe kući.
Nisu hteli obdukciju
Ništa mi ne znači da je sada seku
Sara Petković je sahranjena u ponedeljak 11. marta, a majka nije htela da se uradi obdukcija.
- Šta će mi obdukcija kada mi je ćerka umrla na rukama?! Ništa mi ne znači da je sada seku, nje nema pa nema, a to nije moralo da se desi da je neko iz hitne, bilo koje, odmah došao i pomogao detetu.
Pokušala je da se inhalira, što bi joj obično pomoglo sa astmom, međutim ovog puta - ne. Bivalo joj je sve gore. Dobila je dijareju. Sa očevog mobilni su u 20.07 sati pozvali 194, ali se veza prekinula. Sledeći poziv je bio sa stričevog telefona u 20.12.
- Pozvala sam 194 i rekla im sve kako je - da se inhalirala, ali da joj je sve gore. Oni su insistirali da nisu nadležni. Rekla sam im: "Da li treba da se raspravljamo koja je hitna nadležna dok neko umire?! Nismo odsečeni od grada!" - priseća se Dragana.
Zašto pozivom na 194 dežurni ne prebacuje odmah na teritorijalno nadležnu službu, kao što se to dešava kada se okrene policija na 192, već daju bojeve da se zovu lokalni DZ?!
Ogorčena, ona je telefon predala Sarinom stricu Goranu, i pritrčala ćerki.
- Rekao sam im da detetu treba kiseonik, da umire, a oni su mi, umesto da dođu ili sve žive alarmiraju, dali nekoliko brojeva. Zvao sam prvo hitnu medicinsku pomoć pri DZ Grocka, tamo su me uputili na hitnu u Kaluđerici. Osoba koja se javila u Kaluđerici mi je rekla da kreću ka nama, ali sa nekog terena i da je gužva. Rekli su mi da ne brinem, da će izdržati. "Nemojte to da mi pričate kada sam ja pored nje, vidim da ne može da diše, umreće" - priča za Kurir stric Goran, koji je posle toga još dva puta pozvao hitnu da vidi dokle su stigli.
Nadležni ćute
Bez odgovora na Kurirova pitanja
Direktor Hitne medicinske pomoći Beograd Goran Čolaković juče nije želeo da komentariše ovaj slučaj već nas je uputio na Ministarstvo zdravlja. Pitanja smo im uputili i pisanim putem, ali nismo dobili odgovore. Nikakav komentar juče nismo dobili ni iz DZ Kaluđerica, koji su nam samo rekli da je za njih nadležan Dom zdravlja Grocka. U Grockoj takođe su ćutali.
U međuvremenu, Sarini roditelji su tri puta pokušali da ćerku stave u kola, ali je ona izlazila jer se borila za dah. Četvrti put je samo pala na beton. Hitna iz DZ Kaluđerica, koji se nalazi samo 2,7 kilometara od njihove kuće, je, kako rodbina priča, došla 20 minuta nakon prvog poziva njima, a pola sata nakon poziva 194.
- Kada su konačno došli, pokušali su reanimaciju i srce je dalo neke znake, međutim lekari sa sobom nisu imali kiseonik i - nije bilo spasa. Proglasili su je mrtvom u 20.41. Nisu mi dali ni da je uvedem. Čekali smo policiju, pa tužioca. Ležala sam pored nje na betonu, kiša je padala... - kroz suze priča majka, koja je ubeđena da bi ćerka preživela da je hitna došla ranije, ali i da su sa sobom imali kiseonik.
2,7 kilometara je udaljena hitna medicinska pomoć Kaluđerica od Sarine kuće
6 poziva je rodbina uputila pre nego što je hitna došla
30 minuta je ukupno trebalo hitnoj da dođe do devojke od prvog poziva
21 godinu je imala devojka kada je umrla
Tragična sudbina ove mlade devojke ponovo je otvorila pitanje zašto pozivom na 194 dežurni ne prebacuje odmah na teritorijalno nadležnu službu, kao što se to dešava kada se okrene policija na 192 ili vatrogsna služba na 193. Umesto toga pacijenti i njihove porodice su prinuđeni da u kobnim trenucima, gde su sekunde važne, traže gde će zapisati broj, pa čekati da im se opet neko javi, pa da taj neko gleda ko je nadležan...
Pitanja bez odgovora
1. Zbog čega Hitna prilikom prvog poziva nije izašla na teren, s obzirom na tod da se svakako radi o beogradskoj opštini?
2. Zašto barem zaposleni u Hitnoj nisu preusmerili poziv na nadležnu službu nego su roditelji morali sami da zovu?
3. Zbog čega Hitna pomoć u Grockoj nije prihvatila ili preusmerila poziv Kaluđerici, s obzirom da je to njihov odsek?
4. Zbog čega je hitnoj iz Kaluđerice trebalo preko pola sata da stignu na teren?
5. Zbog čega nisu devojci dali kiseonik?
Zašto je to tako i kada će se nešto promeniti juče nismo mogli da saznamo u Ministarstvu zdravlja gde su nam, umesto da odgovore na pitanja, kratko poručili:
Upućeni pozivi
20.07 sati - 194
20.12 sati - 194
20.15 sati - Hitna u Grockoj
20.16 sati - Hitna u Kaluđerici
20.19 sati - Hitna u Kaluđerici
20.21 sati - Hitna u Kaluđerici
- Ako postoji bilo kakav propust molimo porodicu da pošalje dopis ili prijavu Ministarstvu zdravlja i odmah ćemo reagovati.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
