PANDEMIJA KOVIDA NAM SKRATILA ŽIVOTNI VEK, A POSTKOVID ĆE DA NAS URNIŠE Dr Radovanović: Ovo problem koji nas "tek čeka"

"To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima više od 200 simptoma. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom", rekao je dr Zoran Radovanović, govoreći o postkovidu.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je za N1 da je bilo pitanje vremena kada će se javiti neka pandemija u svetu, ističući da je Srbija bila teško pogođena korona virusom pre četiri godine, a da je postkovid problem koji nas tek čeka.

Tek što smo pomislili da smo se uspešno rešili jedne od najvećih javno-zdravstvenih pošasti koja je pogodila svet pre četiri godine, iako je pandemija kovida pod kontrolom, počeli su da isplivavaju simptomi sa kojima mnogi vode ozbiljne životne bitke, a pojedine posledice ne ostavljaju čak ni mogućnost za lečenja, već direktno ugrožavaju život.

Tako tek sada, u ovom postkovid periodu, saznajemo koliko nam je korona virus urnisao telo i to saznajemo na najgori mogući način - kroz bolesti od koje sve češće oboljevamo, a dr Radovanović kaže da je to problem koji nas „tek čeka“!

- To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima više od 200 simptoma, malo ko se njime bavi. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Može da ima jako teške oblike, a po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom. Srećom, realni procenat je nešto niži - kaže on.

Epidemiolog ističe da je globalno skraćen očekivani ljudski vek za dve godine.

- Da biste shvatili razmere toga, moramo da napravimo jedno poređenje: kad bi nestao rak, svi oblici raka, prosečni ljudski vek bio bi produžen za malo više od dve godine, a kovid je učinio da se smanji za toliko. U svetu je, procenjuje se, samo 2021. godine spaseno 20 miliona ljudi zahvaljujući vakcini - ističe doktor za N1.

Koji su simptomi postkovida

Kako je rekao dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), nakon korone često dolazi do simptoma kao što su:

• ubrzani rad srca
• osećaj preskakanja ritma srca
• nedostatak daha, gušenje
• malaksalost i zamor
• sindrom hroničnog umora
• varijacije krvnog pritiska
• povećana anksioznost
• česte glavobolje i vrtoglavice
• slabljenje sluha
• pojačano znojenje

- Ako se pojave ovi simptomi mesec-dva ili duže nakon preležanog kovida, treba obavezno otići na preventivno-dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini - poručuje dr Tasić.

Među najopasnijima bolestima koje se dešavaju u ovom u postkovid periodu su, naročito kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od sistema u organizmu:

• oštećenja pluća
• oštećenja srca
• oštećenja bubrega
• oštećenja mozga

Takođe, viđeni su i dokazani kao posledica kovida:

• dugotrajna malaksalost
• bolovi u zglobovima
• bolovi u grudima
• otežano disanje

Astma, bolesti srca, demencija...

Neprijatelj pluća, kovid virus, kako se tek sada pokazuje kod mnogih naših građana, može da izazove i astmu ili da je „vrati“ odraslima onim koji su je imali u detinjstvu. Kod nekih ljudi koji su imali koronu pre više od godinu dana, kašalj koji se povremeno javljao počinje da jača, i sada su na pulmološkom pregledu dobili dijagnozu astme i terapiju za istu.

Naši lekari se svakodnevno susreću sa pacijentima koji u postkovidu imaju ubrzani rad srca, osećaju da im srce preskače, javljaju se problem sa krvnim pritiskom i drugo. Među simptomima nakon preležane korone, koji upozoravaju da je vreme da se pacijent javi lekaru su i aritmije. One mogu da budu benigne i maligne, odnosno, manje opasne i više opasne. Ono što posebno zabrinjava to je što sve više mladih ljudi dobija infarkt.

U post i longkovid period kod nekih ljudi su se javili neurološki problem. Postoje primeri da se kod osoba koje su bile u početnoj fazi demencije bolest ubrzala, a veliki broj ljudi se žali da ima problema sa pamćenjem, da su postali zaboravni, rasejani i dekoncentrisani. Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih starijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod najmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.

Stručnjaci su primetili da su se među simptomima u dugom kovidu javili i iritantni problem kao što je opadanje kose.

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: