TEK ROĐENI VUK BIO JE NA PUTU ZA DOM ZA NAPUŠTENU DECU Roditelji su se u zadnji čas predomislili, a sada o njemu bruji Srbija

Tek rođeni Vuk Trajković bio je na putu za dom za napuštenu decu kad su se roditelji predomisli i sina s Daunovim sindromom ipak poneli kući iz bolnice. Ispostaviće se da je taj dan pre 24 leta bio početak puta na kojem će sada naše zdravstvo ispisati istoriju - Vuk je dobio posao za stalno u Institutu za reumatologiju u Beogradu i postao prva osoba s Daunovim sindromom zaposlena u zdravstvenom sistemu Srbije!

Kockice su se za momka iz Sremčice, koji može biti uzor svima nama, sklopile. Počev od toga da su roditelji, koji nisu ni bili svesni šta je Daunov sindrom, pa prihvatili odmah po rođenju savet doktora da prvenca pošalju u dom, prigrlili svoje dete. Ljubav, podrška i rad s Vukom, koji je u startu bio otpisan - isplatili su se. Završio je osnovnu školu, pa Srednju stručnu "Zaharija Stefanović Orfelin" za fizioterapeuta, gde je ni manje ni više nego bio đak generacije! Čak ga je, kako je ranije govorio Vukov otac Vule, svetska organizacija za sprovođenje inkluzije, koja je pratila njegov razvoj tokom školovanja, zvanično proglasila najnaprednijim detetom na svetu s Daunovim sindromom.

Ponosan je dr Predrag Ostojić na Vuka i kolektiv koji je pomogao da on bude ono što zaista jeste - ravnopravan zaposleni Instituta za reumatologiju. Ističe da je Vuk, uprkos svim poteškoćama i ograničenjima koje Daunov sindrom nosi, uspeo da završi osnovnu, pa srednju stručnu školu, pripravnički staž i položi državni ispit za fizioterapeutskog tehničara, kao i da mu je Institut za reumatologiju omogućio stručno usavršavanje i ovladavanje različitim terapeutskim veštinama.

- Vuk je i za vreme stručnog usavršavanja u Institutu radio puno radno vreme, čak je i ostajao posle toga, iako je ugovor predviđao da radi kraće. Većinu terapijskih procedura sprovodi uz nadzor iskusnih fizioterapeuta ili im pomaže u radu, ali neke procedure može i samostalno da radi. Saznao sam da je dobio nadimak Vuk Zvuk jer najviše voli da radi terapijski ultrazvuk i tu se najbolje snalazi - kaže za Kurir dr Ostojić.

Podrška je, kako ističe, neophodna svakom mladom čoveku, pa i Vuku.

- Fizioterapeuti koji su neposredno nadgledali njegov rad kazali su mi da je Vuk u prvo vreme bio stidljiv i povučen. Međutim, kolege terapeuti su insistirali da se ne odvaja, da bude s njima na pauzi, da zajedno doručkuju, što mu je pomoglo ne samo da se uklopi u radnu sredinu već da oseća da je među svojima. Siguran sam da je naj taj način postavljen jak temelj za Vukovo maksimalno osamostaljivanje u radu, socijalizaciju, usavršavanje. Ubeđen sam da će Vuk i dalje davati sve od sebe, jer mnogo voli svoj posao i voli da pomaže ljudima - naglasio je dr Ostojić i dodao:

- Vuk je uporan, vredan, hoće da uči i beskrajno je dobar čovek, koji ima izraženu crtu humanosti i želju da pomogne ljudima. Zbog toga mislim da je Vuk više nego zaslužio podršku svih nas, svojih kolega, kao i državnih institucija u daljem napredovanju. Lično sam ponosan što sam kao direktor ustanove u prilici da pomognem Vuku da se u najvećoj mogućoj meri ostvari u zanimanju za koje se školovao. Još više sam ponosan na svoje kolege iz Službe za fizikalnu medicinu Instituta za reumatologiju, koji su Vuka bezrezervno primili u svoju sredinu i što mu pomažu u svakodnevnom radu i učenju. Bez njihove nesebične podrške, Vuk sigurno ne bi uspeo da postigne ovo što je u struci postigao. Zato još jednom ističem da sam ponosan na Vuka i sve zaposlene u Službi za fizikalnu medicinu, koji svojom ljudskošću pokazuju da su dostojni svog zvanja i posla kojim se bave.

Jelena S. Spasić

Bonus video: