U spomen-parku Jajinci u Beogradu danas su, osam decenija nakon oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, počela geofizička istraživanja koja bi trebalo da pokažu gde se tačno nalaze masovne grobnice u kojima je oko 60.000 nevinih žrtava nacističkog terora.
Zatim bi usledilo dostojanstveno obeležavanje grobnica, a potom eventualno i arheološka istraživanja, značajna za istorijsku nauku.
Mesto na kom je u vreme Kraljevine Jugoslavije 1936. počelo podizanje najvećeg vojnog strelišta, prekinuto 1941. napadom sila Osovine, postalo je najveće stratište na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu. Ovde su bila masovna streljanja, pa sahranjivanja, ali i dopremanje već ubijenih i umorenih i u zloglasnim dušegupkama, u kojima su trovani gasom.
1 / 11 Foto: Nemanja Nikolić
- Tokom četiri godine okupacije na ovom mestu je, prema procenama relevantnih istoričara, ubijeno ili sahranjeno oko 60.000 žrtava, uglavnom civila, nedužnih građana Beograda, ali i iz cele Srbije, pa i Kraljevine Jugoslavije - rekao je Bojan Arbutina, kustos-istoričar i rukovodilac Odeljenja za naučnoistraživačku delatnost Muzeja žrtava genocida, u čijoj nadležnosti je ovaj spomen-park, na konferenciji za novinare u Jajincima.
01:17
Spomen park Jajinci
Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, istakao je da je preduslov Muzeja bio da istraživanja budu isključivo nedestruktivna, kako bi očuvali dostojanstvo pohranjenih posmrtnih ostataka, zbog čega su i u komunikaciji sa Džili Kar sa Univerziteta u Kembridžu, vodećim svetskim stručnjakom u oblasti forenzičke arheologije Drugog svetskog rata.
foto: Nemanja Nikolić
- Cilj je da se detektuju masovne grobnice i dostojno obeleže, kako i dolikuje demokratskom društvu u 21. veku, uz poštovanje činjenice da je ovo najveće gubilište i grobište iz Drugog svetskog vrata na teritoriji Srbije, a drugo za nas Srbe kad je taj rat u pitanju. Jedino je Jasenovac veći od Jajinaca. Pred nama je veliki izazov, delikatan iz ljudskog, ne samo profesionalnog ugla. Tu ima i više otvorenih pitanja, jer su ovde sahranjene i civilne i vojne žrtve, pripadnici različitih naroda i veroispovesti. Poseban je izazov učenje u judaizmu da je nedopustivo intervenisanje s posmrtnim ostacima. Nakon preciziranja lokacije masovnih grobnica, ući ćemo u razgovor s verskim starešinama jevrejske zajednice u Beogradu i u Srbiji o tome u kojoj meri možemo da obavimo arheološko iskopavanje i eventualno dođemo i do nekog istorijskog materijala - kazao je Ristić i dodao da i međunarodna naučna zajednica s nestrpljenjem očekuje rezultate ovih istraživanja.
Streljanjefoto: Privatna Arhiva
ZGRADA MUZEJA DA BUDE OVDE
Muzej žrtava genocida je pokrenuo i proceduru rekonstrukcije čuvarske kućice koja je nedaleko od spomenika, a koja će u budućnosti biti kustoska. U planu je i pisanje naučne monografije o strelištu, stratištu i memorijalu u Jajincima, jer toga još nema, a opštedruštveni konsenzus je, kako je naveo Ristić, da se ovde izgradi i nova zgrada Muzeja žrtava genocida, na mestu uz masovne grobnice.
Stručnjaci iz Centra za nove tehnologije Viminacijum, koji je pri Arheološkom institutu SANU, pod punom opremom i s detektorima su odmah krenuli u posao.
- Tokom naredne dve-tri nedelje, a završetak posla zavisi od vremenskih uslova, obavićemo geofizička istraživanja korišćenjem dve nedestruktivne i kompatibilne metode - geomagnetske i elektromagnetske, poznatije kao georadarska, tako da prostor neće biti izmenjen. Snimićemo oko 2,5 hektara površine, očekujemo da će rezultati biti u redu na osnovu dosadašnjeg iskustva. Radili smo Donju Gradinu 2000. godine, što je takođe stratište, a i radimo dosta u arheologiji gde je slično tlo - kazao je Vladimir Miletić, geofizičar u Centru za nove tehnologije Viminacijum.
foto: Nemanja Nikolić
O SPOMEN-PARKU JAJINCI
- stratište na kom je ubijeno i sahranjeno oko 60.000 žrtava
- spomen-područje je osnovano 1951.
- spomenik koji je simbol spomen-parka delo je Vojina Stojića
- 21. septembra 2023, odlukom Vlade Srbije, spomen-park Jajinci dat Muzeju žrtava genocida na staranje i upravljanje
- u toku njegovo preuzimanje i privođenje nameni u saradnji s gradskim i republičkim ustanovama
Sprave, kako je naveo, mogu da snimaju do pet-šest metara dubine, a oni će raditi na prosečnoj dubini od oko tri-četiri metra.Budući da su leševi i spaljivani pred kraj rata, postavilo se pitanje mogu li da ih registruju.
- Nakon spaljivanja nekoga zadržava se tzv. zaostala magnetizacija, koja može da se registruje ovim finim aparatima, koji su vrlo precizni. Postoje priče iz kojih smo nešto doznali, ali mi uistinu ne znamo da li je to rasuto, da li je ostalo, da li je nešto vraćano u te jame, da li je korišćen neki materijal, kao recimo kreč, koji pravi veliku razliku u karakteristikama tla. Teren je nepoznat i zato idemo sa dve metode, ali svakako očekujemo rezultate - kazao je Miletić.
