Te zlokobne 1999. počela je NATO agresija na SRJ. Bombardovanje je počelo na području Kosova i Metohije, Prokuplja, Kuršumlije i Crne Gore...
Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 kada je stradao vojnik VJ Boban Nedeljković, a za par minuta od tomahavki u Prokuplju i Kuršumliji život je izgubilo još 12 vojnika.
Takođe, jedna od prvih žrtava NATO agresije bio je i vojnik Saša Stajić, rođeni Beograđanin na redovnom služenju vojnog roka.
Sin jedinac Dušana i Milene Stajić poginuo je u prvih nekoliko sati agresije prilikom bombardovanja kasarne "Milovan Šaranović" u Danilovgradu u Crnoj Gori.
Ovi nesrećni ljudi, doživeli su prvo da 2016. crnogorsko Ministarstvo prosvete preti kaznama maturantima gimnazije "Petar II Petrović Njegoš" iz Danilovgrada, koji su na godišnjicu NATO bombardovanja u školskom dvorištu organizovali performans u čast njihovog Saše. Vlada Crne Gore odbila je svojevremeno i zahtev Srbije da delegacija od tri oficira Vojske Srbije polože venac u kasarni u Danilovgradu, povodom godišnjice NATO agresije na nekadašnju SRJ.
- Naš sin stradao je u tom mestu braneći Srbiju i Crnu Goru. Bol je bol, to nikad ne prestaje, ali ovakav odnos Crne Gore govori da je žrtva našeg deteta bila uzaludna, da niko ne mari za njegovu smrt - ovo su pre nekoliko godina kazali za Kurir Milena (70) i Dušan Stajić (70) iz Beograda, roditelji vojnika Saše Stajića (21).
- Saša je poginuo 24. marta 1999. prilikom bombardovanja kasarne u Danilovgradu, gde je služio redovnu vojsku. Poslednji put smo ga videli kad je došao na odsustvo, 8. marta. Deset dana nakon što se vratio u Danilovgrad, avioni NATO bombardovali su kasarnu u kojoj se nalazio - kroz suze nam je tada ispričala majka Milena.
Ona je kazala da je za bombardovanje saznala preko TV.
- Uzaludno smo pokušavali da kontaktiramo s njim, veze su bile u prekidu. Plašili se jesmo, bili smo prestravljeni, ali nismo verovali da je poginuo... Sledećeg jutra dobila sam vezu, javio se neki vojnik i rekao da sačekam da me prebaci kod starešine. Tako sam saznala... Saša je bio na straži. Povređeni su još neki vojnici, ali je samo on stradao - kaže Milena.
- Sina su mi poslali narednog dana u blindiranom sanduku. Nisam ga videla... Šta i da vidim?! On je goreo, gasili su ga vodom - jeca Milena, koja već više dve decenije ne skida crninu, i, kako kaže, neće dok je živa.
(Kurir.rs/J.P.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
