Katolici, protestanti, anglikanci i brojne manje crkve, danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista, a Uskrs će praznovati 31. marta.
Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za katoličke vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.
Dan kada se katolici širom sveta sećaju Isusove teške i nasilne osude, muke i smrti na krstu, deo je Vazmenoga trodnevlja koje čini s Velikim četvrtkom i Velikom subotom. To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Održava se i posebna spomen-molitva – "Muke Gospodnje". Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Kod katolika post je obavezan na Veliki petak za sve osobe od 18 do 60 godina, a za sve katolike starije od 14 godina obvezan je i nemrs. Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja. Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet vršiće obrede Velikog petka u župi sv. Ante Padovanskog.
