Iako je od NATO agresije prošlo 25 godina, pripadnici jedne jedinice bivšeg rezervnog sastava Vojne policije i dalje okupljaju se svakog 5. aprila u znak sećanja na dan koji je promenio njihove živote...
Tako je bilo i ovog 5. aprila, kao i pre pet godina kada su ih posetili reporteri Kurira, prilikom obeležavanja dve decenije napada na našu zemlju. U jednom prestoničkom restoranu, obučeni u majice sa njihovim obeležijima, okupila se ponovo gotovo cela nekadašnja elitna jedinica. Prisećali su se kao i ranijih godina se ovi nesutrašivi momci tog dramatičnog proleća 1999. kada su nas 78 dana danonoćno i nemilosredno zasipale NATO bombe, trenutaka kada su mogli da poginu, ali i s ponosom naglašavaju da su bili spremni da jedan za drugog daju živote...I da su danas kao jedna velika porodica...
Retko ko izostaje
- Okupljamo se svakog 5. aprila. Uglavnom smo u punom sastavu, retko ko izostaje. Mnogi se čude kako smo tako dugo ostali u kontaktu i u tolikom broju, jer obično vremenom blede uspomene, gube se kontakti, svako ide nekim svojim putem. Međutim, ovde se rodilo istinsko i iskreno prijateljstvo. Ono što nas vezuje je i događaj koji nikada nećemo moći da zaboravimo, a bilo je mnogo takvih sličnih situacija - pričaju nam pripadnici ove jedinice i još jednom objašnjavaju šta su doživeli:
-Obezbeđivali smo vojni objekat u blizini naseljenog mesta. U noći izmedu 4. i 5. aprila NATO projektili direktno su pogodili jednu od zgrada. Mi smo se nalazili tačno prekoputa, a od siline eksplozije naš objekat bukvalno je bio izrešetan gelerima i zatrpan komadima kamenja iz pogodene zgrade. Potom je izbio veliki požar.
Naši sagovornici pričaju da su odmah istrčali iz skloništa i krenuli ka pogodenom objektu u strahu da nije stradao neko od stražara:
Dramatična akcija
- Nismo razmišljali da će se možda ponoviti udar i šta se uopšte dešava napolju. Na sreću, niko nije stadao, a peli smo se i po ruševinama zapaljene zgrade, proveravajući da li je neko ostao zatrpan. Nismo ni slutili da smo bukvalno stajali na jednom projektilu koji nije eksplodirao. Onda smo shvatili da se u podzemnim prodstorijama jednog od susednih objekata nalazi velika količina municije i eksploziva. Ukoliko i to bude pogođeno ili ako se proširi požar, ne samo da cemo svi izginuti, već je ugroženo i celo naselje. Usledila je dramatična akcija izvlačenja opasnog materijala, iako smo bili svesni da svakog trenutka neprijateljski avioni mogu da pošalju još jedan smrtonosni projektil. Posle višečasovne akcije, uspeli smo da sklonimo municiju na bezbednije mesto, dok su po okolini padale bombe.
Kada je svanulo...
Kako kažu, tek kada je svanulo shvatili su šta se dešavalo. I da taj 5. april treba zauvek zapamtiti.
- Naše skrovište bilo je teško ošteceno, pogodena zgrada razorena i spaljena, a tek onda smo videli i da iz ruševine viri neeksplodirani projektil na kom smo stajali.. Ono što nas je krasilo su solidarnost, drugarstvo i neverovatna hrabrost. U toj gužvi i haosu svi smo ostali na okupu, pomagali smo jedni drugima i na kraju uspešno završili zadatak. Spaseni su mnogi životi i to je najvažnije. Tokom rata imali smo razne opasne i riskantne misije i situacije, ali ovaj događaj ne smemo i nećemo da zaboravimo...
Obučeni u majce jedinice, i ovog puta nastavljaju sećanja na ratne dane. Uz poruku: "Ne ponovilo se, ali smo spremni da opet branimo otadžbinu". Zajedno u ratu i u miru.
Dobili po zahvalnicu
Bilči ste svetionik u tami ratnih iskušenja
Svaki pripadnik ove jedinice u toku tradicionalnog okupljanja dobio je po zahvalnicu "u znak dubokog priznanja hrabrim pripadnicima ove jedinice čija je odlučnost i neustrašivost bila svetionik u tami ratnih iskušenja".
NE PROPUSTITE
