ČAK 600 MESTA MANJE U GIMNAZIJAMA I SREDNJIM ŠKOLAMA U BEOGRADU Od 1. septembra manja odeljenja, ali će trebati VIŠE POENA ZA UPIS

U srednjim školama u Srbiji će od 1. septembra, u skladu sa izmenama Zakona o osnovnim i srednjim školama, maksimalan broj učenika u odeljenjima, umesto dosadašnjih 30, biti smanjen na 28, kako bi se nastava kvalitetnije odvijala. Ovo znači da će, kažu sagovornici Kurira, neminovno doći do podizanja bodovnog praga za upis u svim popularnim i traženim srednjim školama u Srbijibod, a samo u Beogradu će biti 600 mesta manje za upis u prvi srednje, uključujući i gimnazije i stručne škole.

Ne treba ignorisati činjenicu da sada ima škola u kojima je više đaka nego što je propisano, po 32 ili 34 u razredu, što realno diže pomenutu brojku. Prosečna gimnazija u prestonici ima između osam i deset odeljenja, što znači da će u svakoj školi 15 do 20 učenika manje upisati prvi razred, kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

- U Beogradu ima 21 gimnazija, što znači da će, grubom računicom, biti oko 400 učenika manje u prvom razredu. Iako dva učenika manje na prvi pogled deluje kao mala, beznačajna promena, nije tako - praktično dve trećine jednog odeljenja manje će biti primljeno. To je neminovno indikator da će biti podignut upisni prag za dva, tri poena, što uopšte nije malo!

Tatjana Šuković, Deveta beogradska gimnazija

U gimnazijama 1.000 mesta manje, ali će se stručne škole popuniti

Tatjana Šuković, direktorka Devete beogradske gimnazije, kaže da će samo u beogradskim gimnazijama u prvi razred biti upisano 1.000 đaka manje. Međutim, ističe da će to popuniti srednje stručne škole.

- Treba biti objektivan i školu birati prema svojim mogućnostima. Ne mora svako da upiše gimnaziju, a i gimnazije imaju različite bodovne pragove. Mesto stanovanja uopšte nije relevantan faktor za upis u srednju školu, već broj bodova na osnovu završnog ispita i uspeha u školi, pa u skladu s tim i treba birati školu - kaže ona i dodaje da je možda trebalo ranije da se razmišlja o nedostatku mesta i posledicama, ali da je 28 optimalan broj učenika po odeljenju.

Sve ovo otvorilo je pitanje da li bi trebalo školama koje su popularne, ukoliko imaju kapacitete i kadra, dozvoliti da otvore još po jedno odeljenje. Inače, za osnovne važiće isto pravilo - 28 đaka u odeljenju, s tim što će moći izuzetno, uz saglasnost Ministarstva prosvete, da bude 31 učenik u razredu (do sada je zakonski maksimum bio 33).

Međutim, Markov ne veruje da će ove godine moći da se organizuju dodatna odeljenja u srednjim školama, s obzirom na to da je preliminirana lista kojom je regulisan broj odeljenja i učenika u školama već odobrena. Možda su, kaže, moguće samo male korekcije.

- Glavno je pitanje mogućnost samih škola. Kad je reč o najpopularnijim beogradskim gimnazijama, tu ne da nema mesta za još jedno odeljenje već je iovako teško organizovati nastavu. Ne samo zbog kadra već pre svega zbog nedostatka prostorija. Male su šanse da dođe do nekog proširenja, možda jedino u nekoj gimnaziji gde ima više prostora, ali ove godine sigurno neće, tako da učenici moraju biti realni i pažljivi prilikom popunjavanja liste želja!

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da se kad se smanji broj mesta, svakako povećava broj bodova koji je potreban za upis u škole koje su tražene, kao što su gimnazije i pojedine srednje stručne - medicinske, elektrotehničke, ekonomske, pravne, turističke.

Branko Subotić, direktor ETŠ "Nikola Tesla"

Za nas sa sedam profila nije velika promena

Branko Subotić, direktor Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" u Beogradu, kaže za Kurir da u toj školi ima sedam obrazovnih profila, te da ne očekuje da će smanjenjem broja mesta znatno biti podignut bodovni prag:

- Mi upisujemo 510 đaka u 17 odeljenja. Ove promene za nas će značiti da ćemo upisati 34 đaka manje. Međutim, mi imamo sedam profila i upisujemo po dva odeljenja svakog profila, osim za računare, gde upisujemo tri. Za to odeljenje smo upisivali 90, a sada ćemo 84. Nije to velika razlika. Učenici koji vole našu školu ukoliko ne prođu, izabraće neki naš drugi profil.

- Međutim, najavljeno da će se u srednjim stručnim školama u Beogradu otvoriti dvadesetak odeljenja, čime bi trebalo da se ovo kompenzuje. Poznato mi je da je srednja škola u Barajevu dobila jedno odeljenje, kao i Tehnička škola Novi Beograd i pojedine medicinske škole.

Irena Brajević, direktorka Osme beogradske gimnazije, kaže da u Srbiji imamo sve manje dece, te da se zbog toga broj onih koji upisuju srednju školu smanjuje iz godine u godinu. U njenoj školi odeljenja sada uglavnom imaju 28, 29 učenika:

Ministarstvo prosvete

Obezbeđen dovoljan broj mesta za upis

U Ministarstvu prosvete kažu za Kurir da je za upis učenika u prvi razred srednje škole za školsku 2024/2025. godinu, planirano je 72.306 mesta, dok je broj učenika koji završavaju 8 razred 67.097.

- Vidljivo je da je, i pored smanjenja broja učenika u odeljenjima srednjih škola na 28, za sve učenike koji završavaju osnovno obrazovanje obezbeđen dovoljan broj mesta za upis, u skladu sa njihovim željama i planovima uz uvažavanje uspeha kao bitnog elementa za rangiranje, u slučajevima kada je to zbog povećanog interesa za upis neophodno.

- Manji broj učenika utiče na kvalitet nastave, jer stignete da se više bavite decom i uradite više gradiva s njima.