Prof. dr Mina Zirojević, sa Instituta za uporedno pravo, bila je gošća emisije "Ni pet ni šest" gde je govorila o budućnosti osnovne škole "Vladislav Ribnikar".
- Ja sam mislila da ipak ne treba tu više da bude škola nakon onog događaja i da neke stvari treba da zaboravimo. Međutim, moja ćerka je rekla "mama, ako se škola zatvori onda ćemo mi njih da zaboravimo. U muzeje niko ne ide, a ovako ćemo mi svaki dan ili neki naši prijatelji će trčati tim hodnikom i videti njihove slike i setiti ih se i onda će i oni živeti zajedno sa nama". Moram da priznam da sam jedno sat vremena ćutala i razmišljala o tim rečima. Pričajući sa drugovima i drugaricama moje ćerke mislim da su naša deca neuporedivo bolja od nas i da mi previše brinemo o njima, a da oni jednostavno nekako kao neko cveće rastu i iznedre neku dobrotu i neko prijateljstvo i neke takve rečenice koje potpuno obore sa nogu. Tako da mislim da je negde možda ona i u pravu i da ne treba da pustimo u zaborav, ne taj čin zločinca, zločin i sve ostalo, nego tu decu koja treba i dalje da žive jer su oduzeta svima nama. Ne samo svojim roditeljima, nego i nama kao društvu, jer deca koju ja znam stvarno su bila izuzetna i stvarno treba da ih pustimo da rastu sa nama, iako oni više nisu tu - rekla je i dodala:
- Ja sam u toj školi provela osam godina. Sedam godina nekog mirnog života i godinu dana stvarno strašne tragedije. Škola ko škola, ne može da bude loša jer to je zgrada, ali nastavnici i učitelji koji su bili tu kod moje ćerke, ja samo najlepše reči o njima imam. Ja ne mogu da kažem ništa loše ni o jednom jedinom članu. Mi smo imali nekih problema porodičnih, oni su nam uvek izlazili u susret. Ja ne mislim da je škola loša, kao što ne može škola da bude kriva za sve što se desilo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
