Na godišnjicu masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", majorka policije Bojana Otović Pjanović priseća se da je prošle godine bila među prvima koji su kročili na mesto nezapamćene tragedije.
Kako je ispričala, taj kobni 3. maj počeo je svakodnevnim radnim aktivnostima. Bila je na svom radnom mestu kada su dobili informaciju da se dešava pucnjava u školi "Vladislav Ribnikar".
"Odmah smo krenuli na lice mesta", ispričala je majorka policije.
Prema njenim rečima, ona je bila u uverenju da je u pitanju lažna prijava, nije želela da prihvati da se u školi tako nešto dogodilo.
"Na putu do škole smo već dobili zvanične informacije da se desio masakr kao što i jeste i da je povređeno i lišeno života više učenikaškole, jer se i dečak masovni ubica sam prijavio policiji rekavši da je učinio to što je učinio", priča se ona i dodaje da se trudi da zaboravi slike i prizor koji je zatekla po ulasku u školu.
Prema njenim rečima, jako joj je teško da govori o svemu tome.
"Najupečatljivija slika bila mi je, valjda je to bilo onaj sami trenutak kada sam sa kolegama došla na mesto događaja, baka koja stoji, čeka i ponavlja ime svoje unučice", priseća se majorka policije.
Kako priča majorka Otović Pjanović, svi su se nadali i mislili da je nemoguće da u jednoj osnovnoj školi dete od 13 godina može učiniti nešto tako strašno.
"Svi smo bili u iščekivanju da će to biti neka dezinformacija. Međutim, ulazak u školu, zaticanje prizora koji se trudim da zaboravim, ali neću nikada. Pa nadalje, da ne govorim, u učionici u kojoj je bilo odeljenje sedmo dva, stravičan prizor...", kaže Otović Pjanović.
Kako navodi, sigurna je da "mnogi od nas i dan danas traže odgovor na pitanje - Zašto?"
"Sigurna sam da mnogi od nas i danas traže odgovor na pitanje zašto, zbog čega i šta je to što je trebalo da nam bude negde evidentno, da bismo i kao radnici škole, da bismo i kao roditelji primetili da je trebalo nešto učiniti da bi se ovo sprečilo", zaključuje ona.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
