6 asteroida juri ka Zemlji, jedan prečnika 660m mogao bi da udari već 5. oktobra! Stučnjaci: Planeta slabo pripremljena za odbranu

Zemlja je slabo pripremljena za udar asteroida, navodi se u zvaničnom izveštaju koji su objavile NASA i američka vlada.

Bili bismo zbrisani masivnim svemirskim kamenjem koje bi udarilo u Zemlju brzinom od nekoliko hiljada milja na sat i bio bi to jedan je od načina na koji bi čovečanstvo moglo da nestane.

Zabrinjavajući novi izveštaj sugeriše da nismo spremni za takvu mogućnost - čak i ako smo otkrili objekat 14 godina unapred. Izveštaj je nastao kao deo pete "Međuagencijske vežbe planetarne odbrane", simulacije koju su održale NASA i vlada SAD.

U zvaničnom američkom dokumentu stoji da planovi za upravljanje katastrofama usled udara asteroida "nisu definisani". Postoji, takođe, "ograničena spremnost" za sprovođenje svemirskih misija koje bi mogle da umanje opasnosti od asteroida - kao u filmu "Armagedon" sa Brusom Vilisom i Benom Aflekom. U ovom blokbasteru iz 1998. NASA šalje grupu "bušača" da raznesu asteroid koji juri ka Zemlji i spasu čovečanstvo.

Iako u doglednoj budućnosti "nema poznatih značajnih pretnji od udara asteroida", proces nije adekvatno definisan ni u SAD ni na međunarodnom nivou, dodaje se.

Tokom vežbe, stručnjaci su razmatrali potencijalne nacionalne i globalne odgovore na hipotetički scenario u kome je nikada ranije otkriveni asteroid imao 72 odsto šanse da udari Zemlju za otprilike 14 godina, piše Dejli mejl.

Kao deo hipotetičkog scenarija, nije bilo moguće precizno odrediti veličinu, sastav i dugoročnu putanju asteroida. Ali modeli su ukazivali da bi asteroid mogao da opustoši područje od regionalnog do državnog nivoa, ako bi udario. Da bi se stvari zakomplikovale, osnovna opservacija morala bi da se odloži za najmanje sedam meseci - što je kritičan gubitak vremena - dok je asteroid prolazio iza Sunca gledano sa Zemlje.

6 asteroida koji bi mogli da udare Zemlju

1. Bennu

Prečnik: 500m Šanse za sudar: 1:2,700 Vreme sudara: 24. septembra 2182.

2. 1950 DA

Prečnik: 2000m Šanse za sudar: 1:34,500 Vreme sudara:16. marta 2880.

3. 2023 TL4

Prečnik: 330m Šanse za sudar: 1:181,000 Vreme sudara:10. oktobra 2119.

4. 2007 FT3

Prečnik: 660m Šanse za sudar: 1:11,5 miliona Vreme sudara: 5. oktobra 2024.

5. 2023 DV

Prečnik: 50m Šanse za sudar: 1:1,584 Vreme sudara: 14. februara 2046.

6. 1979 KSB

Prečnik: 700m Šanse za sudar: 1:1,8 miliona Vreme sudara: 14. decembra 2113.

- Neizvesnost u ovim početnim uslovima za vežbu omogućila je učesnicima da razmotre niz posebno izazovnih okolnosti - rekao je Lindli Džonson, oficir za planetarnu odbranu emeritus NASA u Vašingtonu:

- Veliki udar asteroida je potencijalno jedina prirodna katastrofa koju čovečanstvo ima tehnologiju da predvidi godinama unapred i preduzme mere za sprečavanje.

Nažalost, ova vežba je otkrila da su procesi donošenja odluka i "tolerancija na rizik" slabo shvaćeni medu zvaničnicima. Zabrinjavajuće je to što "planovi za upravljanje katastrofama sa uticajem asteroida nisu definisani" i "blagovremenoj globalnoj koordinaciji", kako bi ljudi bili svesni takvog svemirskog kamena, treba posvetiti više pažnje, pokazuju nalazi.

Uspešna DART misija

Ovakve vežbe su vitalni deo pripreme za neverovatan događaj udara svemirskog kamena sličan onom koji je zbrisao dinosauruse. U proseku, Zemlju pogodi kamen veličine fudbalskog terena svakih 5.000 godina, a asteroid koji okončava civilizaciju svakih milion godina, prema programu NASA za objekte blizu Zemlje.

NASA je već dostigla izuzetno važnu prekretnicu sa DART (Double Asteroid Redirection Test) misijom skretanja asteroida. U septembru 2022. svemirska letelica DART namerno se srušila na Dimorfos, asteroid udaljen 6,8 miliona milja. Iako ovaj asteroid nije predstavljao pretnju za Zemlju, uspešna misija je pokazala da takav metod može da utiče na putanju svemirske stene - ako bi takva akcija bila potrebna.

Prema studiji iz 2017, samo asteroidi veličine najmanje 18 metara u prečniku su potencijalno smrtonosni ako idu ka Zemlji. Najveći poznati asteroid u celom Sunčevom sistemu, Ceres, ima prečnik od 580 milja - dovoljno velik da ljudi mogu na njemu da žive. Srećom, šanse da Ceres udari u Zemlju su male, jer je njena orbita udaljena, između Marsa i Jupitera, i ne seče se sa Zemljinom.

Nažalost, postoje neke vrste svemirskog kamenja za koje bi se moglo pokazati teškim ili nemogućim skretanje pomoću bilo kakvog objekta napravljenog od strane čoveka, sugeriše studija.

Asteroidi sa "gomila ruševina" kao što je Itokava, udaljeni oko 1,2 miliona milja, i sastoje se od labavih gromada i stena koje su se skupile pod uticajem gravitacije, tako da je veliki deo njih - prazan prostor.

Takav asteroid bi delovao kao "svemirski jastuk" u smislu da bi apsorbovao svaku energiju udara i nastavio svoju putanju, tvrde autori studije.

Metode za eliminisanje pretnje od asteroida

DART je jedan od mnogih koncepata kako negirati pretnju od asteroida.

Naučnici u Kaliforniji ispaljuju projektile na meteorite kako bi simulirali najbolje metode promene kursa asteroida da ne bi pogodio Zemlju. Prema dosadašnjim rezultatima, asteroidu poput Bennua koji je bogat ugljenikom, moglo bi biti potrebno nekoliko malih udara da napusti svoj kurs.

- Ovi rezultati pokazuju da će možda biti potrebni višestruki uzastopni udari da bi se asteroidi skrenuli, a ne poremetili, posebno ugljenični asteroidi - rekli su istraživači.

Druga ideja, poznata jednostavno kao "nuklearna jedinica", uključuje dizanje u vazduh nuklearnog eksploziva u blizini asteroida. Međutim, ovo bi moglo da stvori manje, ali još uvek potencijalno opasne fragmente stena, koji bi mogli da se kreću u svim pravcima, potencijalno i prema Zemlji.

Još jedan koncept, gravitacioni traktor, skrenuo bi asteroid bez fizičkog kontakta sa njim, već bi koristio samo njegovo gravitaciono polje za prenošenje željenog impulsa.

- Predloženo je nekoliko koncepata, kao što je "gravitacioni traktor" da polako odvuku asteroid umesto da ga guraju kinetičkim udarom. Ali, kinetički impaktor je definitivno najjednostavnija tehnologija za upotrebu u vremenskoj skali koja će najverovatnije biti od značaja za ovu veličinu asteroida, a to je vreme upozorenja od godina do decenija - kaže profesor Kolin Snodgras, astronom sa Univerziteta u Edinburgu.

Kurir/penzionisani.bizportal.rs

Bonus video: