U jami sam rodila mrtvo dete, napali su nas crvi, na ljude su bacali bombe: Jeziva ispovest bake koja je preživela ustaški logor

Jadovno je bio ustaški koncentracioni logor za masovno istrebljenje Srba i Jevreja u NDH za vreme Drugog svetskog rata, a ono što je posebno jezivo u vezi sa tim logorom su jame u koje su 1941. živi ljudi bačeni da umru.

- Strpali su nas u pećinu, a onda iz pećine familiju po familiju, gonili u jamu. Uzeli su zaovu i kažu joj: "Pi*** ti materina, nećeš ti uteći". Uhvatiše je dvojica u baciše je dole. Ja sam sama skočila - ispričala je ona, prisećajući se da se okretala dok je padala.

- Pala sam na neke kamenje. Cipele su mi bile na nogama, a kada sam pala, nisam imala ništa. Samo čarape. Noge su mi bile slomljene i imala sam ranu na desnoj nozi. Prislonila sam se uza zid - veli.

Ljudi su padali u jamu jedni na drugi. Zapomagali su, uplašeni i zgroženi svojom sudbinom.

- Ljudi padaju kao na đubrenjak i zapomažu: "Ajme mene, majko moja, jadan ti sam, izvadi me!". Ko će te izvaditi? Bog? - pita ona ogorčeno.

Kada su ih strpali sve u jamu, bacali su na njih bombe i kamenje:

- Kada je palo veče, skupili smo se jadni kao kvočka oko pilića. A onda su troje izvadili. Kažu: "Daj, ajde, izađite. Ponesite satove i para", šta ja znam. I izvadu jednu curu i još dva muška i onda ih pobiju i vrate ih dole. A, onu curu su silovali, kasnije su je golu bacili nama. Mi jadni onda ušutili, nismo ništa smeli.

Mnogi su umrli, a među njima puno dece. Voda je najviše falila. Pili su mokraću. Baka je tada bila trudna.

- Bila sam trudna. Rodim dete mrtvo, nije bilo vreme da se rodi.

A onda na ljude koji su kao u grobu živeli navališe vaši i crvi.

- Ustanem pa samo tresem sa sebe, a crvi gmižu po kecelji i nogama. Smrdeli smo, pitaj boga dokle smo smrdeli.

Kurir.rs/ Alo/ A. K.

Bonus video: