BEOGRAD - Sadašnja naplata grejanja po kvadratnom metru stana, toplanama je neprihvatljivo niska, a građanima preskupa. Svaki grad i opština u Srbiji ima različite cene gerejanja iako energente svi plaćaju isto. Tako je grejanje, negde poskupelo 10 do 20 odsto, a u Novom Pazaru čak 45 odsto.Opšte je mišljenje da se problem može rešiti naplatom grejanja po utrošku, što je evropska praksa. Za takvu naplatu, tehničke mogućnosti ima 60 odsto toplana, ali je ne primenjuju.Projektni menadžer "KFW banke", koja preko programa Nemačke vlade pomaže modernizaciju srpskih toplana, Jans Hagen kaže da ne bi voleo da deli račun za benzin sa komšijom, a posebno ako nema auto.Naplata po utrošku omogućila bi građanima da upravljaju svojim grejanjem - mogu se grejati koliko hoće, kada hoće i znali bi tačno koliko će ih to koštati. Ko štedi, greje samo sobu u kojoj boravi, ko ima da plati, greje ceo stan."Merenje toplote po utrošku je u svakom slučaju rešenje i ono mora biti prihvaćeno. Samo mora se voditi računa o ostalim elemetima koji utiču da se gubici toplote iz stanova kroz zidove obračunavaju", navodi Slobodan Peronić iz Organizacije potrošača Valjeva.Inače, od 58 toplana, samo tri naplaćuju po utrošku u Subotici, Šapcu i Bečeju. Spremaju se Užice i Čačak. U Beogradu se ulazi u prvu fazu tog posla. Sa grejnom sezonom počinje i obaveštavanje domaćinstava o pripremama za naplatu po utrošku."Čist račun duga ljubav. U onom trenutku kada utvrdimo ko koliko proizvodi, ko koliko isporučuje, ko koliko troši neće biti nikakvih nedoumoica kao što je danas", rekao je direktor Uprave za energetiku Beograda Marko Stojanović.U Ministarstvu energetike kažu da sa toplanama uveliko rade na povećanju najpre njihove efikanosti, ali i na zakonskim propisima koji su preduslov naplate grejanja po utrošku u celoj zemlji.Dejan Trifunović iz Ministarstva energetike razvoja i životne sredine kaže da će ona uporište pre svega imati u Zakonu o racionalnoj potrošnji energije koji će definitivno biti donesen do kraja godine.Ugradnja opreme, u podstanicama i stanovima za prosečan stan od 60 kvadrata košta 50 evra po radijatoru, uz subvecije i jeftinije, a to bi građani plaćali u ratama kroz račune.Petar Vasinjević iz "Beogradskih elektrana" kaže da prema postojećoj ceni energije i mogućim uštedama da je moguće tu investiciju vratiti u periodu od tri do četiri godine.U račun bi ulazio fiksni deo svima isti i varijabilni deo koji pokazuje potrošnju toplotne energije. Time bi se omogućila i evetualna isključenja sa mreže, što je sada tehnički neizvodljivo."To je privremeno isključenje ili trajno isključenje kada nemate pravo da se ponovo priključite. Odnosno taj vaš rezervisani kapacitet se ustupa drugima", navodi predsednik UO Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović, prenosi RTS.Naplatom grejanja po potrošnji, Slovenija i Makedonija, smanjenjile su rasipanje toplotne energije za najmanje 20 odsto.
