BEOGRAD - Novi zakon o štrajku, koji je u najvećoj meri pripremljen i početkom naredne godine bi trebalo da se nađe pred parlamentom, propisuje da poslodavac radnika može otpustiti samo ukoliko sud utvrdi da je štrajkovao na nezakonit način.
Kako je naveo državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović tim aktom se uvodi mogućnost da poslodavac pokrene sudski postupak radi utvrđivanja nezakonitosti štrajka.
"Radnik može snositi posledice ukoliko sud utvrdi da je štrajk bio nezakonit, ali samo u tom slučaju", podvukao je Martinović i dodao je da poslodavac neće moći kao do sada, sam da proceni da je štrajk nezakonit i otpusti zaposlenog.
On je dodao da će zakonom o štrajku biti sužen krug oblasti u kojima će biti obavezan minimum rada, kao i onih u kojima će biti zabranjen štrajk, a novina je i to što će se štrajk 10 dana pre početka prijavljivati Agenciji za mirno rešavanje sporova.
Prema njegovim rečima,minimum proces rada biće obavezan samo oblastima u kojima usled štrajka, njegovog trajanja I obima, može doći do opasnosti po zdravlje i život celokupnog ili dela stanovništva.
"Do sada je to bio jedan širok krug koji nije ni objektivan ni realan", naveo je Martinović i dodao da će minimum rada biti propisan zakonom, kolektivnim ugovorom ili arbitražom, zavisno od delatnosti.
On je dodao da će štrajk biti zabranjen pripadnicima Vojske Srbije, bezbednosno-informativnim i službama hitne medicinske pomoći, uprave kontrole letenja, kao i državnim službenicima na položaju.
Novim zakonom će biti utvrđen i tehnološki minimum procesa rada tamo gde bi se štrajkovima pravni subjekt mogao dovesti do nenadoknadive štete i gubitaka."To su oblasti poput hemijske industrije i metalurgije gde bi prekid rada mogao da izazove posledice koje bi se na kraju odrazile ne samo na poslodavca, nego i na ostvarivanje prava zaposlenih", precizirao je Martinović.
Kako je dodao Agencija za mirno rešavanje radnih sporova će dobiti veću ulogu - svaki štrajkački odbor moraće da prijavi odluku o pokretanju štrajka Agenciji i tek u roku od 10 dana može da započne štrajk."Štrajk će se Agenciji prijavljivati iz dva razloga - da se ukoliko ne postoji dogovor u pogledu uslova štrajka pred tim telom pokrene postupak arbitraže i da bi se vodila evidencija koja do sada nije postojala", naveo je Martinović.
Na pitanje da li će radnicima biti zabranjeno da protestuju na ulici ili da blokiraju neku saobraćajnicu, on je rekao da zakon kao mesto štrajka definiše radno mesto zaposlenog i njegove poslovne prostorije.
"Naravno, postoji mogućnost da se, prema drugom zakonu, koji definiše mogućnost okupljanja građana, i štrajkačima omogući da kao i svi drugi građani svoj protest iskažu i na nekim drugim mestima. Ali, to je posebna primena drugog zakona", istakao je državni sekretar.
Prema njegovoj oceni, novim zakonom o štrajku prava zaposlenih će biti podignuta na viši nivo, imajući u vidu da je akt koji sada važi donet pre 16 godina."Zakon o štrajku u najvećoj meri već pripremljen i već je bio predmet usaglašavanja sa socijalnim partnerima i sa predstavnicima stručne javnosti", naveo je Martinović, ukazavši da je ostalo nekoliko otvorenih pitanja koje treba definisati u narednom periodu.
Državni sekretar je istakao da je imeperativ da se ovaj zakon donese u što kraćem vremenu, jer važeći nije usaglašen sa Ustavom Srbije i sa posebnim zakonima koji se odnose na mogućnost štrajka, kao i sa principima i stavovima Međunarodne organizacije rada.
