BEOGRAD - U socijalnoj karti energetski ugroženih potrošača početkom 2013. godine trebalo bi da se nađu najsiromašniji građani Srbije, poput penzionera sa najnižim primanjima, porodica koje koriste novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak, izjavila je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković.
Iako je Radna grupa, koja treba da odredi koji će građani imati beneficije kada je reč o plaćanju utrošene električne energije, već formirana, do prvog sastanka s predstavnicima Ministarstva energetike još nije došlo, kazala je ona.
"Inače, što se tiče našeg ministarstva, završili smo onaj deo posla koji se odnosi na kriterijume za budući socijalni profil enegretski ugroženog potrošača. Očekujemo da ćemo se uskoro sastati sa nadležnima u Ministarstvu enegretike kako bismo se dogovorili za dalje korake i operacionalizaciju", kazala je Jankovićeva i dodala da se nada da će sve biti spremno već za sledeću godinu.
Iako konačna lista i broj domaćinstava koje će imati beneficije još nisu utvrđeni, poznati su, kako je istakla Jankovićeva, kriterijumi po kojima će se vršiti izbor za energetski ugrožene potrošače.
"U ovom trenutku znamo za nekoliko kategorija za koje verujemo da će se sigurno saglasiti svi koji su nadležni, jer je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike utvrdilo one ljude koji su apsolutno socijalno ugroženi i za koje se ne postavlja pitanje, a to su svakako korisnici novčane socijalne pomoći", napomenula je državna sekretarka.
Ona je istakla da će dalji broj korisnika beneficije zavisiti od dogovora s Ministarstvom energetike i skalom koju je Ministarstvo rada utvrdilo, a u nju bi trebalo da uđu i deo korisnika porodica koje koriste dečji dodatak, pravo na tuđu negu i pomoć, penzioneri sa najnižim primanjima, pod uslovom da žive sami i da ne ostvaruju nikakav drugi prihod.
"Biće ostvaljen prostor i za određen broj korisnika za koje smo sigurnii da su ugroženi, ali koji, zbog svoje neinformisanosti, nisu u sistemu socijalne zaštite i ne znaju da postoji mogućnost da ostvare neku od prava i socijalnu zaštitu. To su ugrožena seoska staračka domaćinstva, obično samačka ili dvočlana", ukazala je Jankovićeva.
Na pitanje koji će se model primenjivati u okviru ovih beneficija, Jankovićeva je odgovorila da će to najverovatnije biti model vaučerizacije i da će odluka o tome biti doneta u dogovoru s Ministarstvom energetike.
"Za sada je najverovatnije da ćemo se odlučiti za model vaučetrizacije, jer se on u zemljama koje ga već koriste pokazao kao najpogodniji i najlakši za kontrolu. Druga dva modela, koja egzistiraju u drugim zemljama su model direktnih novčanih pomoći i model najnižih socijalnih tarifa, ali su se oni pokazali kao sistemi sa više nedostataka", objasnila je Jankovićeva.
Prema njenim rečima, ova dva modela su se pokazali kao lošiji, jer kada je u pitanju direktna novčana pomoć, postoji mogućnost da se taj novac utroši za nešto drugo.
"Energatski ugrožen potrošač je i socijalno ugrožzen u svim drugim aspektima života. Postoji i model direktnog novčanog davanja pružaocu usluge - ne potrošacu, već isporučiocu električne energije", zaključila je Jankovićeva.
