BEOGRAD - Bogato.Srbija ima i do 80 odsto veće kamate na štednju u evrima u odnosu na region i Evropsku uniju, pokazuje istraživanje portala Kamatica. Na tome bi štediše, kako tvrde stručnjaci, trebalo da zahvale nepoverljivosti građana i činjenici da u domaćim slamaricama ima još dosta deviza.Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva kaže da postoje procene da je oko dve milijarde evra u slamaricama, pa bankari pokušavaju to da izvuku.- Stimulišu građane da donesu evre i uspevaju u tome, jer se štednja povećava. Istina, i građani su procenili da im se to isplati i da je sigurno da daju novac bankama - dodaje on.Poslovno okruženje, prema mišljenju Dušana Uzelca s portala Kamatica, diktira kamate na nivou rizika, jer su banke veoma osetljive na rizik. Isto se, kaže, odnosi i na kamate na kredite i na štednju. Rizik s obe strane definiše kamatnu stopu.- Građani odlučuju o riziku, a kamata je bankarski instrument privlačenja i ubeđivanja štediša. Kada bi kamate bile kao u EU, građani bi za 1.000 evra, posle odbijanja poreza, dobili 17 evra. Teško da bi se ko odlučio za štednju - navodi Uzelac.Gavrilović ističe da je ovo možda poslednja godina Nedelje štednje. Primetno je da su banke ponudile oročenje na sedam, osam, devet meseci, što ranije nije bio slučaj. To je, kako kaže, posledica njihove namere da oročenja ne budu, kao dosad, na šest ili 12 meseci, što im je stvaralo velike troškove i posao svake godine u isto vreme.
Zbog visokih kamata na štednju skuplji kreditiBanke prošle godine nisu, prema rečima Gavrilovića, baš poslušale apel Narodne banke Srbije da preterano ne povećavaju kamate u Nedelji štednje, jer će to značiti i više kamate na kredite građanima i privredi. - Nešto više sluha imale su ove godine. Prosečna kamata na evre prošle godine je bila 6,5 odsto, a ove je 5,5 - dodao je on.
