BEOGRAD - Od 1. januara 2013. postepeno će biti smanjivane dažbine na uvoz određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Evropske unije (EU), a pomoćnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede Milanka Davidović naglasila je da je Vlada Srbije, zbog zaštite domaćeg agrara, odredila proizvode na koje će se ipak plaćati posebne dažbine pri uvozu.Odlukom o određivanju proizvoda za koje se plaća posebna uvozna dažbina u 453 tarifne linije obuhvaćeni su razni proizvodi, među kojima su sve vrste mesa, kobasice, mleko, jogurt, maslac, margarin, sve vrste sireva, živinska jaja i krompir, rekla je pomoćnik ministra Davidovićeva.
Na spisku tih proizvoda su, takođe, razne vrste svežeg i smrznutog povrća, zatim grožđe, jabuke, kajsije, šljive i drugo voće, pripremljeni i konzervisani proizvodi od mesa, šećera, supe, čorbe, rakija, alkoholna pića, duvan...Davidovićeva je rekla da iznos posebne dažbine zavisi od vrste proizvoda - na primer najniži iznos je dinar po komadu za sveža jaja, a najviši 80 dinara po kilogramu za sve vrste sireva.
Pomoćnica ministra je pojasnila da će sve posebne dažbine biti naplaćivane prilikom carinjenja i da to mogu biti prelevmani i specifične carine.
Odluka o određivanju proizvoda na koje se plaća posebna carina u skladu je sa propisima koji važe za naplaćivanje carina i predstavlja deo uvozne zaštite u oblasti poljoprivrede.
Odluka je specifična, rekla je Davidović, jer se ne propisuje za industrijske proizvode, već samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode i donosi se na kraju godine, a stupa na snagu od 1. januara 2013.
Zaštitne carine na uvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda postojaće, prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, do 2014, ali problem konkurentnosti srpskih proizvoda nije cena, nego mala produktivnost, ocenio je, u izjavi Tanjugu, savetnik predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
Povodom odluke vlade da odredi poljoprivredne proizvode za koje je predviđena zaštitna carina-prelevman, kod uvoza, Stanković je podsetio da tranzicioni period, sa postepenim smanjenjem tih carina traje šest godina, ali da ga Srbija nije dovoljno iskoristila da podigne konkurentnost.
"U narednom periodu, znači do 2014, Srbija mora linearno kod svih proizvoda poljoprivrednog porekla, da radi na podizanju produktivnosti, što je jedan od osnovnih faktora konkuretnosti", istakao je Stanković.Po Stankoviću, propušteno je značajano vreme, a da se nije uradilo mnogo na tome pa će domaća poljoprivreda biti opterećena izuzetno velikom konkurencijom poljoprivrednih proizvoda iz EU.
"Nismo na pravi način iskoristili taj tranzicioni period, jer mere agrarne politike, koje su vođene nisu doprinosile podizanju konkuretnosti, a tu se pre svega misli, na plaćanje po hektaru", kazao je stručnjak PKS.
Prema Stankoviću, samo neposredni i investicioni podsticaji doprinose podizanju konkurentnosti, a Zakon o dugoročnom rešavanju problema subvencionisanja i ruralnom razvoju doprineće obezbeđivanju kontinuiteta, predvidivosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje.
