Praktičan mini-projekat!Svake godine s početkom zime fazanska divljač približava se periferiji naseljenih mesta. Pored izgrađenih hranilišta pokazalo se da su najbolja mesta za prihranjivanje, zapušteni placevi, u boljim vremenima kupljeni za gradnju vikendica.Projekat je počeo pre nekoliko godina tako što je u jednom placu od desetak ari, ograđenim pletenom žicom, uraslom u travu i šiblje, posle prvog snega bačeno malo kukuruza u klipu. Fazani su ubrzo pronašli ovo mesto, dobro zaštićeno od predatora.Prve godine je svakog jutra u januaru, februaru i martu, ostavljan po jedan do dva klipa kukuruza i desetak fazana redovno je bilo tu.Grupa gradskih lovaca koja povremena večernja druženja provodi u konstruktivnim lovačkim razgovorima odlučila je da se ovome malo posveti. Zaključeno je da se s prihranom počne u januaru, bez obzira na vremenske uslove, jer dotle divljač ima rezerve, a hrana se izbacuje dok god fazani dolaze. Fazani su ušli u reprodukciju u odličnoj kondiciji i legli se po okolini.Uobičajeni prirast po koki od 1,2 fazana stasala za lovnu sezonu bio je tri puta veći. Od desetak koka došlo se do jata od oko 40 jedinki. Jato se u oktobru raspršilo po terenu.Druge godine se sve ponovilo, ali su se komšije žalile na štetu na grožđu koja je nastala u avgustu. Pokušalo se s iznošenjem kukuruza i žita, ali bez uspeha.Štete na divljači je bilo od svraka, sivih vrana i kuna, koje sve više osvajaju naseljena mesta. Ipak, jato je opet imalo oko 40 jedinki.Fazani su pored grožđa krenuli i na paradajz, istovremeno ignorišući ostavljeno žito. Razlog je otkriven, posude s vodom u ovom sušnom periodu rešile su problem.Definitivno ovim načinom prihrane fazana stvorena je mini-fazanerija u prirodi. Rashodi su bili oko 1.500 dinara godišnje za kukuruz i malu obavezu da usput do posla svakog jutra bacimo klip kukuruza.Dobili smo svake godine više od 40 fazana izleglih u prirodi, izuzetno vitalnih i vrednih preko 40.000 dinara, a uz to i zadovoljstvo lovaca i onih koji to nisu, ali uživaju u ovakvim prizorima.
