BEOGRAD - Vlada Srbije donela je odluku da krajem aprila prevremeno otplati polovinu preostalog duga Londonskom klubu poverilaca, saopštilo je danas Ministarstvo finansija i privrede.
Dug Srbije prema Londonskom klubu u ovom trenutku iznosi 860 miliona dolara, a vlada je takvu odluku donela na predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića.
Visina prevremene otplate iznosiće 400 miliona dolara, što uz otplatu redovne rate doprinosi smanjenju ukupnog javnog duga za 435,8 miliona dolara.
Ministarstvo navodi da će ovim prevremenim razduživanjem države biti ostvarena ušteda u ovogodišnjem budžetu u iznosu od 1,1 milijardi dinara, a značajne uštede biće ostvarene i u narednim godinama, jer će biti potrebna manja izdvajanja za otplatu kamata.
Mogućnost za prevremenu otplatu skupih kredita iz prošlosti stvorena je zahvaljujući značajnoj likvidnosti koja je obezbeđena u budžetu u poslednjih nekoliko meseci i s obzirom da su mere fiskalne politike dale veoma dobre rezultate u obaranju kamata na javni dug, saopštilo je Ministarstvo.
Kamatna stopa na dug Londonskom klubu iznosi 6,75 odsto, što je čak za oko dva procentna poena više od kamatne stope koju je ministarstvo finansija uspelo da ostvari prodajom evroobveznica u februaru ove godine.
Učešće ukupnog javnog duga u bruto domaćem proizvodu na kraju februara iznosi 57,7 odsto.
Srbija je u februaru iz budžetskih sredstava otplatila dospele kredite u ukupnom iznosu od 419 miliona evra, a od toga je na ime glavnice dospelog duga plaćeno 354 miliona evra, a po osnovu kamata 65 miliona evra.
Najveće razduživanje izvršeno je na domaćem finansijskom tržištu, s obzirom da je otplaćeno čak 315 miliona evra glavnice duga po osnovu hartija od vrednosti emitovanih u prethodnom periodu.
Plan Ministarstva finansija i privrede je da se država i u narednim mesecima razdužuje na domaćem tržištu, kako bi što više novca moglo da se plasira privredi.
U cilju boljeg informisanja javnosti, Ministarstvo finansija i privrede donelo je odluku da sredinom svakog meseca objavljuje integralne podatke o stanju u javnim finansijama za čitavu državu.
Do sada je praksa bila da se sredinom meseca objavljuju samo podaci o stanju u republičkom budžetu za prethodni mesec, dok je stanje na konsolidovanom računu budžeta (ukupno stanje na računima republike, pokrajine, gradova i opština, penzionog fonda, fonda zdravstvenog osiguranja i fonda za osiguranje od nezaposlenosti) objavljivano tek krajem meseca. Od ovog meseca će se ti podaci objavljivati istovremeno.
Najnoviji podaci pokazuju da je u prva dva meseca ove godine deficit konsolidovanog računa budžeta iznosio 22,7 milijardi dinara.
U januaru je zabeležen suficit od 3,8 mlrd dinara, dok je u februaru ostvaren deficit od 26,6 mlrd dinara.
Ovakva fiskalna kretanja u prva dva meseca su u najvećoj meri u skladu sa planom i pokazuju da bi konsolidovani deficit na godišnjem nivou trebalo da bude veoma blizu cilju koji je utvrđen zakonom o budžetu za ovu godinu (132 milijardi dinara, odnosno 3,6 odsto BDP-a), što je duplo manje u odnosu na prošlu godinu.
U skladu sa očekivanjima, u februaru, mesecu sa najnižim prihodima u godini, ostvareni su niži prihodi od PDV-a u republičkom budžetu, kao posledica odluke Ministarstva finansija da se poboljša likvidnost i pomogne privredi, a posebno malim i srednjim preduzećima.
Od februara se PDV vraća privredi ubrzanim tempom, za samo 30 dana, umesto za dotadašnjih 45 dana, dok se pretežnim izvoznicima PDV vraća za svega 10 dana.
To je uslovilo jednokratni pad prihoda od PDV-a u prvom mesecu primene ove odluke i takva situacija se neće ponavljati u narednim mesecima.
Pored toga, značajan broj malih i srednjih preduzeća je od februara dobio mogućnost da PDV plaća tek kada robu naplati, a ne kada je fakturiše.
Naplata PDV-a od tih preduzeća je na taj način samo odložena, ali će biti realizovana u narednim mesecima.
Isto važi i za mala preduzeća kojima je od februara omogućeno da PDV plaćaju tromesečno, umesto svakog meseca, tako da je naplata PDV-a od njih pomerena za april, kada će biti dužna da plate kumulativni iznos PDV-a za sva tri poslednja meseca.
U februaru je nastavljen trend rasta prihoda kod fondova obaveznog socijalnog osiguranja i prihoda lokalnih samouprava, s obzirom da je odlukom vlade rok za ulazak u sistem uslovne poreske amnestije produžen do kraja marta.
Najviše je porasla naplata doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje i poreza na imovin, a rashodi budžeta u februaru su izvršeni prema planiranoj i uobičajenoj dinamici, navedeno je u saopštenju.
