VAŠINGTON - Profesor lingvistike i stručnjak za južnoslovenske jezike Robert Grinberg rekao je danas u Vašingtonu da za one koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji, teorija o različitim jezicima u novonastalim državama predstavlja političku priču, a da će se tek za nekoliko decenija videti da li će oni u praksi zaživeti.
Grinberg, koji je doktorirao na Jejl univerzitetu, a sada predaje lingvistiku na Univerzitetu Ouklend na Novom Zelandu, gostovao je na tribini Vudro Vilson centra, koja se bavila temom jezika na prostoru bivše SFRJ. On se složio sa konstatacijom jednog od učesnika tribune da narodi u bivšim jugoslovenskim republikama, koji su govorili nekadašnji srpskohrvatski jezik, i danas mogu u 100 odsto slučajeva da se razumeju kad govore.
Za nas koji smo znali ili živeli u bivšoj Jugoslaviji, to ni danas nisu različiti jezici. Ali, za decu koja stasavaju sa novim knjigama i prosvetnim planovima, ti jezici bi mogli da postanu različiti. Rezultat ćemo videti za nekoliko decenija, kazao je profesor Grinberg. On smatra da je prvobitna odluka hrvatskih vlasti da u Vukovar vrate ćirilicu, verovatno deo pritiska Evropske unije na tu zemlju.
Grinberg je posebnu pažnju posvetio bošnjačkom jeziku, objašnjavajući situaciju u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Prema njegovim rečima, srpski Ustav ne priznaje bošnjački jezik kao zvaničan službeni jezik u državi, ali priznaje njegovo postojanje, dok za vreme vlasti Slobodana Miloševića on nije bio priznat kao jezik.
Kao primer neujednačenosti zbog toga kako se zvanično u nastavi sada zovu novi jezici, on je naveo slučaj Rožaja, gde se prema školskom nastavnom planu jezik koji deca uče zove crnogorsko-srpski-bošnjački-hrvatski. Grinberg je upozorio da radikalne frakcije Bošnjaka u Sandžaku žele jače veze sa Sarajevom, što stvara tenzije sa srpskim vlastima, a kao jedna od tema pominje se i jezik. Moguće je da će to biti sledeće veliko pitanje u godinama koje dolaze, zaključio je profesor lingvistike.
