Starački dom ili hotel sa pet zvezdica? Šta zaista dobijaju penzioneri u privatnim ustanovama - inspekcija zatvorila njih 157, evo kako da pronađete adekvatan!
Zbog nelegalnog rada, Inspekcija socijalne zaštite nedano je zatvorila je jedan dom za stare u Beogradu. Do sada je zatvoreno
157 privatnih domova. U resornom ministarstvu upozoravaju gradjane da dobro provere da li dom koji su odabrali ima licencu. Kakvi su uslovi u domovima otkrili su gosti emisije "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare i Nadežda Satarić, magistar socijalne politike.
- Kada čujete da je zatvoreno 157 domova, zvuči kao da se to desilo prošle nedelje, ali realnost je drugačija, ovi podaci obuhvataju više godina unazad, možda i 15, i mnogi domovi su više puta dobijali rešenja o zabrani rada - istakao je Milovanović.
On je naglasio da problem nije samo u privatnim, već i u državnim domovima, koji takođe ponekad funkcionišu bez potrebnih licenci.
- Ako zakon o socijalnoj zaštiti postoji, on mora važiti podjednako za sve, bez obzira na to ko je vlasnik ustanove - dodao je Milovanović.
Milovanović je naglasio važnost inspekcijskog nadzora, ali je ukazao na potrebu za boljom saradnjom sa inspektorima.
- Ne bojimo se nadzora, ali smatramo da inspektori treba da budu edukativni, da nas usmere i pomognu. Najvažniji ovde nisu ni inspektori ni vlasnici domova, već naši najstariji građani - rekao je.
Satarić je ukazala na različite izazove sa kojima se suočavaju korisnici:
- Teško je govoriti o kvalitetu usluga kada nemamo dovoljno uvida u stvarno stanje. Ono što znamo jeste da postoji veliki problem sa kapacitetima, posebno za osobe sa demencijom, na čije mesto se čeka i do godinu dana - istakla je Satarić.
U privatnim domovima, prema njenim rečima, najčešće se žale na nedostatak osoblja, dok je u državnim domovima problem dugotrajno čekanje na slobodno mesto:
- U javnom sektoru, lekar doma postaje izabrani lekar korisnika, dok privatni domovi nemaju takvu mogućnost, pa korisnici dodatno plaćaju zdravstvene usluge - objasnila je.
- Cena smeštaja u privatnim domovima počinje od 70.000 dinara mesečno, ali to pokriva samo osnovne usluge poput stanovanja, ishrane i osnovne nege. Sve ostalo se dodatno plaća - naglasila je Satarić.
Milovanović je dodao da je u prošlosti postojala saradnja sa Ministarstvom rada, koja je omogućavala subvencionisani smeštaj socijalno ugroženih u privatnim domovima, ali je taj model ugašen.
- Pokazali smo se kao socijalno odgovorni pružaoci usluga. Nadamo se da će se ova praksa obnoviti - rekao je.
Cene u privatnim domovima za stare u Srbiji u velikoj meri zavise od dodatnih usluga koje nude, atraktivnosti lokacije, veličine soba i ukupnog nivoa komfora. Kako bi privukli i zadržali kvalitetan kadar, vlasnici su primorani da obezbede konkurentne plate. Zanimljivo je da se sve veći broj negovatelja i medicinskih sestara, koji su prethodno radili u inostranstvu, sada vraća u domaći privatni sektor.
- Imamo domove koji su na nivou svetskih standarda, ne samo balkanskih. Cene se kreću od 100.000 do 250.000 dinara, što je značajno jeftinije od cena u Americi, Kanadi ili Nemačkoj - ističe Milovanović.
Međutim, postavlja se pitanje statusa korisnika i njihove platežne moći. Satarić naglašava da su penzije u inostranstvu znatno veće, što mnogima omogućava luksuzan boravak u ustanovama sličnim hotelima sa pet zvezdica. Uz to, korisnici ne moraju plaćati stanarinu, komunalne troškove niti zemljišne takse, što čini ovu vrstu smeštaja privlačnom opcijom za one koji imaju finansijsku sigurnost.
Statistika Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, iako nije ažurirana za 2023. godinu, otkriva da u Srbiji postoji oko 20.000 mesta u privatnim i državnim domovima. Od tog broja, privatni sektor obuhvata nešto više od 10.000 mesta, dok državni sektor nudi približno 9.000. Iako je popunjenost u ovim ustanovama tokom godine oko 80%, postoji problem s listama čekanja.
- Ljudi čekaju na smeštaj u državnim domovima više od godinu dana jer nemaju svi dovoljno novca za privatne domove - kaže Satarić.
Kvalitet usluga u privatnim domovima često je predmet diskusije. Milovanović ističe da je većina korisnika zadovoljna:
- Pogledajte recenzije većine privatnih domova, nezadovoljstvo je retko i uglavnom vezano za neočekivane troškove zbog pogoršanja zdravstvenog stanja korisnika.
Milovanović smatra da inspektori treba da imaju edukativnu ulogu, a ne da izazivaju strah
- Treba nam više inspektora koji će biti od koristi kako ustanovama, tako i korisnicima.
Na kraju, svi se slažu da je sistemska reforma socijalne zaštite neophodna.
Nemamo dovoljno domskih kapaciteta niti sistemski rešeno pitanje integrisane nege - zaključuje Satarić.
- Potrebno je razviti dnevne usluge u zajednici, jer ne žele svi da smeste svoje bližnje u domove, niti je to uvek potrebno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
