Vojni pilot se ne postaje slučajno: Šta sve morate znati pre nego što se prijavite na konkurs Ministarstva odbrane - iz iskustva pobednika temeljne selekcije!
U emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, gosti su bili kapetan prve klase Marko Rajić, pilot nastavnik letenja na helikopteru Gazela u 890. mešovitoj helikopterskoj eskadrili, i potporučnik Jelena Stević, pilot helikoptera Gazela u istoj eskadrili. Tema razgovora bila je konkurs Ministarstva odbrane koji poziva sve mladiće i devojke do 27 godina, sa diplomom osnovnih akademskih studija civilnih fakulteta, da se prijave za vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire roda avijacije.
Kako izgleda proces selekcije? Koji su najveći izazovi? Da li su vojni piloti rođeni za ovu profesiju ili je sve stvar vežbe i volje? Na ova pitanja odgovarali su iskusni piloti Vojske Srbije.
Rajić je objasnio osnovne uslove konkursa:
- Svi momci i devojke koji ove godine pune najviše 27 godina mogu da se prijave. Takođe, jedan od uslova je da su završili četvorogodišnji fakultet. Može biti bilo koji civilni fakultet, ne mora Vojna akademija, svi su dobrodošli.
Stević je dodala je da je važno da fakultet bude završen u obimu od 240 ESPB bodova. Ali, ono što je presudno, jeste želja i motivacija.
- Najvažnije je da imaju želju, pa onda da se prijave. Nakon prijave sledi selekcija, gde kandidati bivaju pozivani od strane uprave.
Selekcija za buduće vojne pilote sastoji se iz nekoliko faza, a kako je objasnio Rajić, svaki deo je ključan i presudan.
- Kada se kandidati prijave, prvo prolaze medicinsku, psihološku i bezbednosnu proveru. Ako taj deo ispune, slede dalje provere, detaljna medicinsko-psihološka procedura na Vazduhoplovno-medicinskom institutu na VMA, selektivno letenje i selektivna padobranska obuka.
Na pitanje koji deo selekcije je najteži, Stević je naglasila da svaki deo ima svoje izazove, ali da su medicinske provere ključne.
- Mnogi kandidati ne treniraju redovno jer dolaze iz civilstva, dok su kadeti Vojne akademije konstantno u formi. Medicinska provera pokaže da li neko ima predispoziciju ili ne. Međutim, presudno je selektivno letenje, tada se vidi da li neko ima "ruku" za letenje ili ne.
Pored toga, Stević je podelila i svoje iskustvo sa padobranske obuke:
- Pričam iz svog iskustva, kada smo skakali padobranom, imali smo dva skoka. Prvi je prošao kako treba, ali nakon toga bilo je i povreda. Adrenalin je tada na maksimumu, ali to je nešto što svi moramo da prođemo.
Na pitanje kako su se odlučili da postanu vojni piloti, i Rajić i Stević su otkrili da je to bila želja iz detinjstva.
- Još u trećem razredu osnovne škole, učiteljica je pitala svakog učenika šta želi da bude kad poraste. Ja sam bez dileme rekla, pilot. Nisam tada znala da li ću leteti helikopterom ili avionom, da li ću biti vojni ili civilni pilot, ali sam znala da želim to - rekla je Stević.
Ipak, istakla je da je okolina često bila prepreka njenim snovima.
- Kao devojčica sam slušala da to nije posao za mene, da neću uspeti, da je preteško. Nesvesno sam se povukla zbog tih predrasuda. Ali, kada sam završila master studije, konkurs je izašao i ja sam se prijavila. Prvi put nisam prošla, ali nisam odustala. Znala sam da moram pokušati još jednom i to se isplatilo.
Rajić je imao tradicionalniji put, od vojne gimnazije, preko Vojne akademije, do pilota u Vojsci Srbije.
- Oduvek sam želeo da budem vojni pilot. Pratio sam konkurse i pripremao se za to. Išao sam u vojnu gimnaziju, zatim na vojnu akademiju, smer avijacija, pa kroz letačku obuku došao do toga da danas radim kao pilot i nastavnik letenja.
Letenje se ne uči preko noći, a Rajić je podelio kako izgleda put do vojnog pilota.
- Ceo put selekcije i obuke je neizvestan. Kada sam bio u drugoj godini vojne gimnazije, prijavilo se preko 200 mladića, a prošla su samo četvorica. Nakon završene četvrte godine, umesto raspusta imali smo selektivnu obuku, deset dana preživljavanja u prirodi, zatim mesec dana padobranske obuke. Sve je bilo selektivno, sve je bilo izazov.
Na pitanje da li strah postoji i kako se sa njim nose, Stević je jasno odgovorila:
- Strah mora da postoji jer greške u ovom poslu mogu da koštaju života. Ali, kroz obuku učimo kako da ga kontrolišemo. U vanrednim situacijama moramo ostati staloženi, donositi odluke brzo i smireno. Pilot vodi vazduhoplov, a ne obrnuto.
Na kraju razgovora, Rajić i Stević su uputili motivacionu poruku svim mladima koji razmišljaju o prijavi na konkurs.
- Neka probaju! Ako ne probaju, mogu da zažale. Ako probaju i shvate da nije za njih, bar će znati. To je veština, kao vožnja bicikla ili automobila, uči se postepeno. Nekad je bolje imati sporiji tempo razvoja, ali stabilan, nego brz napredak koji posle stagnira - rekao je Rajić.
Stević je dodala da ovaj posao nije samo zanimanje, već način života.
- Ako neko želi da bude pilot samo zbog zvanja, neće daleko stići. Ovo nije samo posao, ovo je način života, stalno učenje i usavršavanje. Svaki let, svaki zadatak je novi izazov. Pozivam sve mlade, i muškarce i žene, da ne samo žele, već i da preduzmu nešto po tom pitanju. Nemaju šta da izgube, a mogu mnogo da dobiju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
