Ovo su prve žrtve NATO agresije 1999: Za Srbiju prvo stradao Boban, odmah zatim i Saša! Na udaru bile kasarne na jugu

Na današnji dan 1999, pre 26 godina počela je NATO agresija na SRJ. NATO bombardovanje SRJ zvanično je počelo u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije, Prokuplja, Kuršumlije i Crne Gore.

- Boban je bio u kasarni, bio je šifrer, a ja u kući sa decom i svekrvom. Pozvao nas je ujutru i rekao da će doći da uzme lične stvari. Pola sata kasnije stigao je, doručkovali smo svi zajedno i on je oko podneva krenuo put kasarne, iako sam ga molila da ostane kod kuće jer sam imala neki loš predosećaj. Bila sam uznemirena, kao da sam osećala da će se nešto loše destiti. Dodatno sam se uplašila kada mi je na izlasku iz kuće rekao: "Ne brini se za mene. Glavu gore i čuvaj decu". To je bio naš poslednji susret i razgovor.

Ovako se jutra 24. marta 1999. sećala Dragana, supruga Bobana Nedeljkovića iz Prokuplja, veziste u prokupačkoj kasarni, prve žrtve NATO agresije na našu zemlju. Kaže i da je u kući ostala tužna, u strahu..., a onda je usledila najteža noć u životu za čitavu porodicu. Na vestima su, seća se kroz suze, čuli da su bombarderi iz Avijana poleteli prema Srbiji, a crne slutnje su ih stezale kada su Bobanove kolege nakon što su bombe zasule kasarnu "Ratko Pavlović Ćićko" počele da se javljaju porodicama...

- I mi smo čekali da nam se Boban javi. Poznavajući ga verovala sam da se snašao, da je na sigurnom. Dva sata posle ponoći u kuću su nam došle njegove kolege da nam kažu da ne znaju šta je sa njim. Rekli su nam da je poslednje što znaju o njemu da je dotrčao da otvori vrata kasarne kako bi kolege mogle da pobegnu napolje budući da su vrata bila zaključana. Otvorio im je vrata i kazao: "Ajte za mnom" - prepričala je svojevremeno Dragana za "Novosti" ono što su joj Bobanove kolege ispričale tokom noći.

Ujutru 25. marta, potvrdili su im najcrne slutnje. Ukućani su kasnije saznali da je, kada je bačena prva bomba, Boban bio u kantini na večeri gde je stigo poslednji. Odmah je potrčao da ostalim vojnicima otključa vrata jedne od zgrada kasarne kada je bačena druga bomba, za njega kobna. Dragana dodaje da su njen i Bobanov otac, čim je osvanulo otišli u kasarnu gde im je vojnik na portirnici izjavio saučešće.

- Svih ovih godina bilo je mnogo teško. Natalija i ne pamti oca, bila je beba, a Stefan je imao sedam godina. Borili smo se kako smo znali, deca su odrastala... Ali i ona i ja i Bobanovi roditelji i sestra tugovali smo za njim - dodala je kroz suze Dragana, medicinski radnik u prokupačkoj bolnici.

Rekla je da bi njen pokojni suprug sada bio ponosan na decu, kao i da bio rodoljub i da bi se uvek odazvao pozivu otadžbine.

Vojnik Saša Stajić iz Beograda poginuo u kasarni u Danilovgradu

Par minuta posle pogibije Boban Nedeljković u prokupačkoj kasarni, od tomahavki je i u Kuršumliji život izgubilo 11 vojnika. Svetozar Kovačević je jedini u kuršumlijskoj kasarni koji je preživeo, a koji je zabeležen u Vojnoj bolnici u Nišu kao prvi ranjenik u bombardovanju.

Takođe, 24. marta gađana je i kasarna u Danilovgradu kada je poginuo vojnik Saša Stajić iz Beograda, a teže su povređena dva vojnika, od kojih jedan na aerodromu Golubovci, Podgorica.

Saša Stajić imao je samo 19 godina kada je tokom NATO agresije koja se dešavala nad Srbijom ubijen na današnji dan pre 26 godina prilikom bombardovanja kasarne u Danilovgradu, a kada je postao jedna od njihovih prvih žrtva.

- Saša je bio vojnik na služenju redovnog roka. Tog 24. marta 1999. godine nešto pre 20 časova pao je prvi projektil na, za NATO alijansu, "legitimnu metu", kasarnu u Danilovgradu - piše Instagram stranica "oglasna tabla".

 Kako navode, tada je pao jedan mladi život, prvi od mnogobrojnih, a na samom početku tromesečnog pakla.

- Saša je poginuo 24. marta 1999. prilikom bombardovanja kasarne u Danilovgradu, gde je služio redovnu vojsku. Poslednji put smo ga videli kad je došao na odsustvo, 8. marta. Deset dana nakon što se vratio u Danilovgrad, avioni NATO bombardovali su kasarnu u kojoj se nalazio - kroz suze je za Kurir ranije ispričala Milena Stajić, majka  vojnika Saše Stajića.

Ona je kazala da je za bombardovanje saznala preko TV.

- Uzaludno smo pokušavali da kontaktiramo s njim, veze su bile u prekidu. Plašili se jesmo, bili smo prestravljeni, ali nismo verovali da je poginuo... Sledećeg jutra dobila sam vezu, javio se neki vojnik i rekao da sačekam da me prebaci kod starešine. Tako sam saznala... Saša je bio na straži.Povređeni su još neki vojnici, ali je samo on stradao - rekla je Milena.

- Sina su mi poslali narednog dana u blindiranom sanduku. Nisam ga videla... Šta i da vidim?! On je goreo, gasili su ga vodom - jecala je Milena, koja je poručila da dok je živa neće skidati crninu.

Takođe, i zastavnik Radovan Medić, bio je među prvim žrtvama NATO bombardovanja 24. marta 1999. godine u Srbiji, a poginuo je od projektila na radnom mestu na aerodromu.

Podsetimo, prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 , već u 19.55 pogođeni su vojni ciljevi u Prištini. Zatim su u 20.53 krstareće rakete pogodile podzemni bunker u Kuršumliji kada je poginulo 11 vojnika VJ. Zatim su bombe oko 20.10 pale na kasarnu u Vrbici. Vojni ciljevi u Batajnici pogođeni su u 20.38.

Procenjuje se da je tokom 78 dana NATO agresije poginulo oko 1.000 vojnika i policajaca, dok se broj civilnih žrtava meri u rasponu od 1.200 do 4.000. Među njima i 79 dece. Povređenih je, računa se, bilo oko 12.000 stanovnika SRJ. Neki su ostali bez ruku i nogu. Trajni invalidi.