Depresija kao posledica odlaska u penziju: Šantić i Petrović otkrile kako se uspešno pripremiti i prilagoditi na novo poglavlje života
Za sve one koji odlaze u penziju, prekid radnog odnosa može izgledati kao zasluženi odmor. Ali to takođe može izazvati velike promene mentalnog zdravlja, uključujući povećan rizik od pada energije, čak i depresije.
Dok ste u radnom odnosu ustajete svako jutro, družite se sa kolegama i nosite se sa različitim izazovima svog posla. Odjednom, posle 40 godina gubite tu rutinu. Zato telo i mozak treba da se prilagode kada više nisu potrebni.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorile su profesor doktor Snežana Nena Šantić, Udruženje penzionera "Stari grad" i Nadežda Satarić, Udruženje "Amity".
- Starost ne dolazi odjednom sa 65 godina, ona dolazi polako mnogo ranije, a često mi ni ne prepoznajemo znake ili ne želimo da ih primetimo, a okolina još manje. Onda dođemo u neke godine gde ni fizički ni mentalno ne možemo. Kada treba da počnete da se pripremate za penziju? Pa još danas! Prvo u finansijskom delu, da li su vam uplate izvršene, a kada se približite toj penziji morate da nađete neki hobi i iosmislite svoj život van te rutine - kaže Šantić.
Ona kaže da pola godine nakon što se ode u penziju svi budu zaboravljeni, više ih ne zovu sa posla, eventualno samo prilikom proslava u preduzećima:
- Ako nemate krug prijatelja i svakodnevnih obavezama pod navodnicima, bilo bi lepo steći novu rutinu koja će biti mnogo opuštenija. Mi smo narod koji je okrenut poordici i onda padamo u zamku, ne možemo samo preuzeti funkciju bake ili deke. Ljudi izgube rutinu a ne steknu novu, pa im se sve poremeti.
Petrović kaže da iako se treba za penziju pripremati na vreme, postoje ljudi koji ni ne razmišljaju o penziji, a jednog dana odu u penziju:
- Na primer, poljoprivrednicima penzija samo znači da mogu da prestanu da uplaćuju i to počne da im se vraća, ali oni zemlju obrađuju sve dok su tu. Njima penzija samo znači da mogu malo da se opuste ukoliko nekada nešto ne rodi dobro, jer će moći da se oslone na penzijicu.
Ona kaže da postoji i grupa ljudi koji su radoholici pa ne razmišljaju o penziji jer znaju da će njihova profesija biti potrebna bar u privatnoj praksi, kao što su na primer lekari.
- Jedna grupa ljudi sa mukom radi jer su bolesni, imaju invaliditet a danas su jako strogi uslovi za invalidsku penziju, potrebno je 100% invaliditeta. Oni jedva čekaju, ne broje mesece, već dane.
Petrović objašnjava i da neki strahuju od penzije jer znaju da će im se primanja prepoloviti, a nisu štedeli ili uplaćivali doprinose.
- Nakon odlaska u penziju treba živeti zdravo. Ne može se to tek promovisati u tim godinama, već treba da čuvamo zdravlje ranije, kako bi kreirali život kakav želimo. Kada si zdrav, sve ćeš lakše. Treba ulagati u obrazovanje, nismo završili sa obrazovanjem nakon poslednjeg stepena školovanja, treba da učiti ceo život - kaže Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
