Kako se zaštititi od ekonomskih turbulencija izazvanih globalnim carinskim sukobima? Evo šta savetuje stručnjak sa višegodišnjim iskustvom u Nemačkoj

Dok trgovinski sukobi između globalnih ekonomskih sila poput SAD i Kine, te SAD i EU, sve češće prete da prerastu u dugotrajne carinske ratove, njihovi efekti ne zaobilaze ni Srbiju. Rast cena, pad investicija i otežano zaduživanje postali su deo svakodnevice i za građane i za domaće privrednike. U ovom složenom okruženju, postavlja se pitanje – kako se zaštititi?

Kljajić ističe da je ulaganje u obnovljive izvore energije, ali i subvencionisanje poljoprivrede, strateški korak koji pomaže i građanima i privredi. „Stabilne cene i nova radna mesta nisu nusprodukt, već direktan rezultat domaće proizvodnje,“ objašnjava on.

Prema najavama već se pripremaju sistemske mere koje uključuju digitalizaciju sektora i snažniju podršku domaćim proizvođačima – upravo ono što stručnjaci vide kao temelje dugoročne stabilnosti.

Diversifikacija kao odgovor na globalne šokove

Jedan od glavnih saveta stručnjaka jeste diverzifikacija – i u pogledu tržišta i izvora prihoda. „Preduzeća ne smeju zavisiti od jednog izvoznog tržišta, a građani bi trebalo da razmisle o štednji, investiranju u nekretnine, plemenite metale ili čak digitalnu imovinu,“ ističe Kljajić.

Racionalno upravljanje ličnim finansijama, dodaje, jednako je važno kao i državna strategija. „Neophodna je informisanost, planiranje i izbegavanje impulzivne potrošnje. Samo tako može se sačuvati vrednost imovine.“

Posebno značajan segment je digitalna poljoprivreda, gde se tehnologija koristi za unapređenje proizvodnje i distribucije hrane – vitalnog resursa u svakoj krizi.

Preporuke za građane

Na nivou pojedinca, finansijski konsultant sa iskustvom na nemačkom tržištu preporučuje sledeće korake:

Praćenje inflacije i kupovina osnovnih namirnica na akciji,

Investicije u imovinu koja čuva vrednost – poput zlata, srebra ili nepokretnosti,

Racionalizacija potrošnje i izbegavanje zaduživanja po nepovoljnim uslovima,

Ulaganje u obrazovanje i veštine koje su tražene na tržištu rada.

„Znanje, inovacije i oslanjanje na domaće resurse – to su naši najjači alati za budućnost,“ poručuje Kljajić.

U svetu sve češćih ekonomskih poremećaja, Srbija mora graditi svoju otpornost. Kako kaže Ivica Kljajić: „Panika nije rešenje – ali strateško prilagođavanje jeste.“ Ulaganjem u domaću proizvodnju, diverzifikacijom i promišljenim ponašanjem, i građani i država mogu prebroditi globalne izazove sa što manje posledica.