Ima 10 zanatskih i jednu fakultetsku diplomu, bio šef hilandarske kuhinje: Neša Travka sa suprugom preporodio ovo crkveno imanje Foto
Na dvadesetak kilometara od Niša, u podnožju sela Miljakovac, tamo gde se gubi signal mobilnog telefona, a asfalt ustupa mesto prašnjavom seoskom putu, rađa se oaza. Ne reklamira se na bilbordima, ne promovišu je turističke organizacije, ne nudi luksuz. Ali, živi.
Tu, na izletištu Vidrište, Nebojša Stamenović, poznatiji kao Neša Travka - planinar, poznavalac lekovitog bilja i zaljubljenik u zdrav život, dobio je crkveno imanje da ga koristi i preporodi.
Neša i njegova supruga Jelena zasadili su više od 150 vrsta lekovitog bilja i 300 stabala i, što je možda najvažnije, vratili život u od zaborava oronulu Crkvu Svetog Nikole. Vladika Arsenije je svojevremeno rekao da će iz zabačenih sela niške eparhije sveštenici poslednji otići, a zahvaljujući Neši i njegovoj supruzi Jeleni u crkvu u Vidrištu popovi su se posle mnogo godina vratili.
- Crkva je stara blizu 150 godina, a sad se u njoj ponovo služe liturgije - priča Neša.
- Već pet godina gore kandila, prošle godineje bilo i prvo krštenje, trudimo se da obnovimo manastirsko imanje, aprioritet je obnova crkve. Vladika Arsenije nam je dao blagoslov za to.
Otkud Neša i njegova supruga u ovom mestu?
- Desila se korona, a pošto smo iz Niša i nemamo imanje na selu, došli smo da kampujemo - priča on za "Novosti".
- Nismo bili zadovoljni uobičajenim životom u gradu i odlučili smo ovde da ostanemo. Zdrav život se nekupuje u marketu, već se bere rukama.
Neša se šali da ga život nije mazio - bio je šumarski tehničar, pa auto-električar, onda elektrotehničar motornih pogona, keramičar, vatrogasac, vlasnik diskoteke... Ima deset zanatskih i jednu fakultetsku diplomu, ali svojim najznačajnijim radnim iskustvom smatra to što je tri godine proveo na Svetoj Gori i bio šef hilandarske kuhinje.
- Posle bombardovanja sam počeo da planinarim i obilazim manastire. Tako sam otišao i u Hilandar. Tamo sam naučio da je čoveku najteže da pobedi sebe i da jedemo više nego što nam treba. Čoveku je potrebno malo hrane. Svako bi trebalo da razmisli, zapravo da počne da koristi um kada jede, a ne samo oči. Često govorim - nemojte da jedete s oči, jedite umom i razumom, imate toliko korovskog bilja koje raste oko vas, a koje je lekovito. Vratite se malo u prošlost, setite se šta su vaša baba i čukunbaba jele. One nisu jele meso svaki dan, jele su ga od slave do slave. Beo "leba" se zvao kolač, mesio se samo za praznik. Koprivu, tušt i crni slez možete da nađete svuda, a taj korov leči. Zdravlje je najskuplje, ami ga trošimo svakim lošim zalogajem.
Neša često organizuje zanimljive kulinarske događaje kao što je "Srednjovekovni ručak u Vidrištu" ili "Čorba od 100 vrsti pečuraka". Na taj način, promoviše ne samo hranu, već i prirodne lepote.
- Ovde je bio manastir Železnik, ovde su bili Hrebeljanovići posle Kosovskog boja, ovde protiče jedina reka u Srbiji kojoj su meštani svakog sela dali svoj naziv. Ovde je bila Srbija dok je Niš bio Turska. U selu Miljakovac nalazi se druga škola u Srbiji, prva je bila u Zemunu - tvrdi Neša Travka.
- U blizini je malo istražena Cerjanska pećina, jedna od najdužih u Srbiji. Legenda kaže da su je stari Rimljani koristili kao frižider, u njoj su čuvali sireve. U blizini je izvor tople vode, kažu da je lekovitija od one u Niškoj Banji. Ljudi dolaze zbog vode i uživanja, ali su prepoznali značaj i lepotu ovog mesta.
Kurir.rs/ Novosti
