Besplatni senzori za sve sa dijabetesom tipa 1 do kraja 2028: Ovo su nove mere u planu države za borbu protiv šećerne bolesti!

U Srbiji godišnje zvanično umre oko 3.000 osoba od dijabetesa, a stvarni broj je daleko veći jer se tu ne računaju preminuli od komplikacija šećerne bolesti - infarkta, šloga i hronične bubrežne insuficijencije.

Inače, Kurir se odavno preko raznih inicijativa i tekstova zalaže za uvođenje besplatnih senzora za sve obolele od dijabetesa tipa 1, jer šećerna bolest ne prestaje s punoletstvom.

Predlog programa prevencije i kontrole dijabetesa u Republici Srbiji za period 2025-2029. godine sa Akcionim planom, koji su sačinili Ministarstvo zdravlja i Republička stručna komisija za prevenciju i lečenje šećerne bolesti, nalazi se na sajtu ministarstva i praktično javnoj raspravi.

Sprečiti nastanak dijabetesa ili, ako to nije moguće, bar njegovih komplikacija spasava život, doprinosi kvalitetu istog, ali i znatno smanjuje troškove svima - pacijentu, porodici, državi i društvu. Program predlaže plan prevencije i rešenja brojnih problema, počev od nedostatka kadra, pa i nedovoljne obučenosti pojedinog, i prostora, preko nedovoljne zastupljenosti lekova o trošku obaveznog osiguranja, kao i nedostupnosti tehnološki naprednijih pomagala (insulinskih pumpi, senzora, pametnih penova). Finansijski aspekt još nije proračunat.

Tihi ubica pokorava svet

Tihi ubica, kako glasi popularni naziv za šećernu bolest, sve više pokorava svet, pa i Srbiju. Prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, ističe da je 2021. u svetu 537 miliona odraslih imalo dijabetes, a da će do 2045. obolelih biti 783 miliona. I dok je dijagnozu dijabetesa 2000. godine imalo 5% stanovnika Srbije uzrasta 20 i više godina, 2019. imalo ju je 8,3% (90-95% su T2DM), što je čak za 66% više.

Tip 1 je dominantan u detinjstvu i čini 5-10% obolelih, a stope incidencije kod dece do 14 godina porasle su u Srbiji za 31,4% od 2006. do 2022. I to najsporije u uzrastu 10-14 godina (1,5% godišnje), koji inače karakteriše visoka učestalost javljanja, a najbrže u uzrastu 5-9 godina (2,5%).

- Izraziti porast broja obolelih je danak modernom stilu života, posledica nepravilne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. U Srbiji je registrovano oko 435.000 obolelih od dijabetesa, gro ima tip 2 (T2DM), a T1DM oko 35.000 pacijenata. Međutim, procena IDF (Međunarodna federacija za dijabetes) jeste da je u Srbiji oko 790.000 obolelih, jer mnogi ne znaju ni da imaju dijabetes. U Evropi 35,7% obolelih sa T2DM to i ne zna - kaže za Kurir prof. Tasić i dodaje da T2DM može godinama proticati neopaženo, a mnogima su prvi znaci bolesti uveliko razvijene ozbiljne komplikacije.

A one mogu biti brojne - infarkt, šlog, slepilo, otkazivanje bubrega, amputacije nogu...

- Trećina obolelih ima jednu ili više komplikacija u trenutku otkrivanja dijabetesa. Upravo visok procenat neotkrivenih slučajeva dijabetesa je značajan javnozdravstveni problem i zadatak za nas, koji treba da rešimo predloženim programom, kao i da pospešimo lečenje - ističe prof. Tasić.

Na kraju, ali opet ne malo važno - troškovi dijabetološke zdravstvene zaštite u Srbiji porasli su s približno 117 dolara po pacijentu 2003. godine na 1.424 u 2021, pokazuju podaci IDF citirani u ovom predlogu. I zbog svega navedenog, mora se delati brzo. Veliki problem - kadar. Predloženi akcioni plan navodi da je neophodno povećati broja internista endokrinologa za 5% godišnje i broj endokrinologa-pedijatara za 15% godišnje do četvrtog kvartala 2029.

Pravo na senzore

O trošku države pravo na senzore (mere nivo šećera u međućelijskog tečnosti 24 sata dnevno i alarmiraju kad pada ka hipoglikemiji ili raste ka hiperglikemiji) imaju deca obolela od T1DM do navršenih 18 godina (uz određene indikacije) i odrasli sa T1DM koji su na terapiji insulinskom pumpom shodno indikacijama za dobijanje pumpe.

- Omogućiti širu dostupnost senzora za kontinuirano merenje glukoze o trošku RFZO (za sve osobe sa T1DM), kao i traka i merača za samokontrolu - piše u predlogu, a kao rok za završetak aktivnosti naveden je četvrti kvartal 2028.

U predloženom dokumentu konstatovana je i nedovoljna dostupnost senzora kod trudnica sa T1DM, onih sa T2DM i GDM (gestacijski dijabetes) na insulinskoj terapiji (dostupni samo za trudnice koje se leče primenom insulinske pumpe).

Predlagači traži i omogućavanje šire dostupnosti insulinskih pumpi: 1. proširiti pravo uvođenja, pored univerzitetskih kliničkih centara, na kliničko-bolničke centre u Beogradu prema mogućnostima; 2. promeniti kriterijume RFZO za uvođenje insulinskih pumpi u adultnoj populaciji sa T1DM i 3. uvođenje insulinskih pumpi napredne tehnologije. Rok je četvrti kvartal 2028. Takođe, traži se omogućavanje šire dostupnost insulinskih pumpi napredne tehnologije (insulinske pumpe sa automatizovanom zatvorenom petljom - pumpa povezana sa senzorom, senzori za kontinuirano praćenje glikemije - samostalni ili u kombinaciji s pumpom, pametni insulinski penovi koji se povezuju sa senzorom).

Pomenuti rok za završetak aktivnosti ima i predloženo "uvođenje lekova za lečenje gojaznosti na listu lekova RFZO za specifične kategorije (predlog: kod osoba s visokim rizikom za DM kod kojih drugim metodama nije moguće regulisati telesnu težinu), kao i uvođenje statina na listu lekova RFZO za prevenciju kardiovaskularnih komplikacija kod osoba s dijabetesom.

Četvrti kvartal 2025-2029. naveden je kao rok za završetak aktivnosti: revizija uslova za inovativne lekove za lečenje dijabetesa i njihovo stavljanje na listu o trošku RFZO (npr. SGLT2-i, GLP-1 RA, insulinski analozi).

Između ostalog, planirano je i uspostavljanje sistema E-konsultacija i unapređenje Registra za dijabetes, ali i naglašeno nepostojanje centara za tranziciju obolelih sa pedijatrijskog na adultni nivo.

Komentare, predloge i sugestije građani i stručna javnost mogu poslati do 2. juna, nakon čega sledi finalizovanje predloga dokumenta i procedure za usvajanje.