Zašto su sladoledi preskupi?! Kugla sladoleda kao dva litra mleka: U ovom gradu jedan ukus je 40 dinara dok u Beogradu omiljena poslastica ide i do 260 dinara!

Kugla sladoleda, mnogima omiljena letnja poslastica, postala je luksuz, pa tako u većim gradovima, poput Beograda ili Novog Sada, a i posećenijim turističkim mestima košta i do 260 dinara, što je više od, na primer, dva litra mleka!

Kugla sladoleda, s druge strane, po Srbiji se može naći i za 40 dinara ili koji dinar više, poput poslastičarnica u Pirotu, pa do 100 dinara u Odžaku. Raspitali smo se zbog čega se cene sladoleda toliko razlikuju i zašto ponegde košta kao da je od suvog zlata.

Prodavac u jednoj poslastičarnici u Bačkom Petrovom Selu nam kaže da u tom mestu ne bi ni moglo biti skuplje od 100 dinara, jer ljudi ne bi kupovali. I sa tom cenom - isplati se.

- U sladoled stavljamo jaja, mleko, šećer i, naravno, pastu za sladoled. Pasta je zapravo osnovna smesa i ona je najskuplji sastojak. Košta od 1.000 do 4.500 dinara po kilogramu, pa i više. Za tri kilograma sladoleda stavlja se od 50 do 150 grama paste, u zavisnosti koja je u pitanju - objašnjava ističući da ne veruje da je sladoled u Beogradu kvalitetniji od njihovog da bi bio toliko skuplji.

I u Subotici je kugla sladoleda oko 100 dinara.

- Većina sladoleda se pravi od pasta koje se u mašini mešaju s bazom, u kojoj je uglavnom mleko. Te paste se nabavljaju na veliko od dobavljača koji često trguju sa italijanskim firmama. One mogu biti boljeg ili lošijeg kvaliteta. I sami odmah možete videti po boji - ako je boja sladoleda jaka, kao, na primer, jasno zelena poput jabuke, onda ona nije najboljeg kvaliteta, odnosno ima više veštačkih nego prirodnih sirovina - objašnjava Bojana, poslastičarka iz Subotice.

Od svake paste se može dobiti i različita količina sladoleda, kaže. Od kvaliteta i količine paste često zavisi i cena.

- Neko stavlja više paste, neko manje, odnosno, neko dodaje više, a neko manje mleka ili vode. Nije to fiksno određeno - kaže i dodaje da ne zna zašto su cene toliko visoke na pojedinim mestima, kao i da joj, čak i ako se uzmu u obzir veća cena zakupa i slično, ne deluju ekonomski opravdane.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" rekao nam je da na cenu zanatskog sladoleda najviše utiče lokacija objekta u kojem se prodaje.

- U centru Beograda su, naravno, skuplje kirije nego u nekim drugim mestima, a treba platiti i radnika. Sladoled je i proizvod prilično sezonskog karaktera, pa se onda možda i gleda da se u toj sezoni što više zaradi. Druge ekonomske logike nema, jer sastojci od kojih se pravi sladoled nisu znatno poskupeli.

Ono što je netransparentno, a što, takođe, utiče na cenu sladoleda jeste i gramaža kugle. Negde se jedva zahvati, a negde se sipa kao lopatom, ističe.

- Svakako se razlikuje i kvalitet sladoleda, ali to i dalje nije objašnjenje što su neki toliko skupi. Pre mesec dana sam bio u Velikoj Plani i jeo fenomenalan sladoled, a kugla je bila 100 dinara. Sličnih situacija ima i u Pirotu i Nišu, gde su cene i više nego duplo manje nego u Beogradu - zaključuje on.