Ovako su mladi u Jugoslaviji govorili o Bogu: "Stvorila ga je mašta! Ja verujem u živog čoveka, u mrtvog ne!" Sad se digla žučna rasprava zbog tih reči!
Bog ne postoji. Bog je svorila mašta sujevernih ljudi koji su želeli neka nedela ili dobra dela da prenesu na nekoga ili da okrive, izgovorila je učenica u kameru TV Beograd davne 1978. godine.
Tada se začuo i glas novinara emisije "Dvogled" koji konstatuje: "I tu nemamo šta da pričamo".
A onda je zapitao celo odelnjenje: "Da li imamo?"
- Nemamo - u glas su odgovorili.
- Ja mislim da života posle smrti uopšte nema. To je po narodnom verovanju, verskom verovanju. Ljudi su mislili da posle smrti ljudi koji su dobri idu u raj, a koji su loši, koji su činili neka nedela idu u pakao. Ali ja u to uopšte ne verujem, jer ljudi koji su sahranjeni, oni će da satrunu, njihovo telo trune i od njih samo ostaju kosti. Prema tome, ja ne verujem u život posle smrti - rekla je druga devojčica, anjen drug iz razreda se nadovezao:
- Ja ne verujem. Kad čovek umre, sigurno ga neke životinje pojedu i on više ne može da živi. Zato može da postane duh, kako neki pričaju, ali ja to ne verujem. Ja verujem u živog čoveka, ali u mrtvog ne!
Ispod ovog starog snimka usledili su komentari: "I dalje plaćamo cenu svega ovoga", "Jezivo", "Komunjare"...
- Zna li se ko su ova deca? Imena i prezimena? Msm, trebalo bi da se zna, da piše negde... - naveo je jedan.
- Najmanje je tu do ove dece, brate. Ovo je nakrivo nasađeni i usađeni komunisticki sistem - usledio mu je odgovor.
Da li verujete u Boga?
- Moramo da znamo ko su oni danas i dokle su dogurali, na kojim su funkcijama i položajima - nastavio je da insistira.
- Ovo su 60-ta godošta i danas ih je više od pola vernici - još jedna se osoba uključila u konverzaciju.
Bilo je i onih koji na sve ovo gledaju drugačije: "Najviše ljudi na svetu je ubijeno u ime boga", "Svako ima prava da veruje u šta želi", "Kad ne umete da objasnite postanak sveta i života, izmislite boga"...
- Svaka reč na mestu! Ovo zdravo razmišljanje će se vratiti kroz nekoliko generacija... Crkvu i religiju možete da prihvatite, ali samo kao kulturno nasleđe jednog naroda, tačka.
