BEOGRAD - Jovanka o svemu može da priča, ali da se žali i kuka nikada neće. Uvek je bila neverovatno jaka žena. Zato sam sigurna da će se oporaviti, priča Zora Nikezić, najbolja drugarica Jovanke Broz još iz ratnih dana."Uvek je insistirala na tome da ona zove mene, a ne ja nju. Čule smo se često, bar jednom mesečno, ali pre nego što se razbolela, nije je bilo dva meseca da se javi. Znala sam da nešto nije u redu, a onda sam od njene sestre čula loše vesti", priseća se Zora.
Ni tada, kaže, nije verovala da Jovanka može biti baš toliko loše, jer je znala da je njena prijateljica izuzetno jaka žena koja se pritom nikada nije žalila na zdravlje.
"Međutim, nikada se nije žalila ni na težak život, iako se znalo da jedva preživljava. Jovanka ima dosta rođaka, porodica Budisavljević je zaista velika i jednom se desilo da je neki od rođaka iz Vojvodine sanjao kako ona nema šta da jede. Odmah sutradan spremio je veliki paket hrane i doneo joj u kuću, a ona nije imala ni sa čim da ga posluži. U njenoj kući tada je bilo svega kilo brašna i litar ulja, a rođak je došao kao da ga je sam bog poslao da joj pomogne. Verovatno je često bila gladna, ali nikada nije tražila pomoć", priča Zora.Svojoj drugarici Jovanki uvek se divila kako sve pamti i kako godine nisu umanjile njenu visprenost i sposobnost da proceni ljude.
"Jovanka baš ništa ne zaboravlja. Izuzetno je pametna i visprena žena. Ni godine ni bolest nisu promenile njenu ličnost i karakter", ističe Zora.
Jovanku nije posetila u bolnici, jer trenutno nije u mogućnosti, ali se čuje sa njenom porodicom i lekarima od kojih, kaže, ovih dana stižu samo dobre vesti.
"Pao mi je kamen sa srca. Čula sam da je Jovanka svakim danom sve bolje. Priča, smeje se, pije lekove. Znam da je i dalje bolesna, ali sam sigurna da će uskoro izaći iz bolnice. Ipak je ona naša hrabra Ličanka", - poručuje njena drugarica.
