BEOGRAD - Srbija je preplavljenja ambrozijom, a nadležni ne reaguju.Koncentracija ambrozije u pojedinim delovima Beograda veća je čak 50 puta nego što je uobičajeno, zbog čega stotine hiljada ljudi imaju strašne reakcije na polen ovog korova, saznaje Kurir. Ova biljka niče u aprilu, cveta u kasno leto i jesen, pa se najveći broj alergijskih reakcija javlja od sredine avgusta do kraja septembra.Grad pun ambrozijeNažalost, statistika pokazuje da je svaki deseti građanin Srbije alergičan na ambroziju, a Kuriru su se prethodnih dana javile stotine ljudi s molbom da utičemo na nadležne kako bi rešili problem ovog korova.- Beograd je prepun ambrozije, a nadležne baš briga. Već nedeljama ne možemo da živimo od kijavice, kašlja, gušenja, curenje iz nosa i glavobolje. Deca mi vrište od neprijatnosti i svraba, a ne smem ni da prošetam s njima jer je napolju još gore. Ne znam šta da radim, ovo se pretvorilo u pakao. Međutim, nadležni iz Grada Beograda ništa ne čine da suzbiju ovu biljku. Važno da oni kose travnjake i ulepšavaju zelene površine u centru grada, a niko ne obraća pažnju na zabačenije delove, na kojima ovog korova ima koliko hoćeš - priča Beograđanin Dragan Đ. i dodaje da problem ambrozije mora pod hitno da se reši.Preventivna terapijaPrimarijus dr Nevenka Dimitrijević kaže za Kurir da je neophodno da lokalne samouprave, kao i sami građani Srbije, više brinu o svojim gradovima.- Ambrozija spada u korove, ima je mnogo, brzo se širi i izaziva alergijske reakcije. Alergija se najpre ispoljava u problemima s disajnim putevima, pa je kod alergičnih ljudi moguća upala sluzokože sa iznenadnom pojavom velike količine prozirnog tečnog sekreta, kijanjem i kašljanjem, a pojedini mogu dobiti i astmu. Gradski zavod za javno zdravlje redovno obaveštava građane o koncentraciji ambrozije u vazduhu, što bi trebalo da prate sve osetljive osobe i da, kada je koncentracija uvećana, preventivno popiju lekove protiv alergije, da koriste pumpice, sprej za nos ili ono što im je lekar preporučio - kaže Dimitrijevićeva.
Kako se rešiti ambrozijeU mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom vlasti stimulišu građane na uništavanje. Tako se, na primer, u Mađarskoj za određeni broj iščupanih biljaka dobija nagrada, u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjivanja ambrozije u vrtovima, dok se u Hrvatskoj plaćaju oni koji čupaju ovaj korov. Pojedini ekološki centri tvrde da se od ambrozije mogu proizvoditi etarska ulja i da se tako ona može koristiti u pozitivne svrhe.
