U poslednje vreme često se može čuti da je sposobnost istovremenog rada na više zadataka ne samo preporučljiva, već i jedna od ključnih veština potrebnih za uspešan poslovni život. Ipak, multitasking, kako pokazuju istraživanja, uopšte nije tako dobar, naprotiv. Sudeći po istraživanjima sa Univerziteta Stenford, ne samo da multitasking vodi manjoj produktivnosti u kancelariji, već ova navika loše utiče na naš mozak tako što čini da budemo manje efikasni i donosi povećanu mogućnost da pogrešimo.Kilford Nes, glavni istraživač u konkretnom eksperimentu, zahtevao je od više od 260 studenata da istovremeno ispune nekoliko zahteva - da izmene zadatke, odbace nebitne podatke i da pritom koriste pamćenje.Ne samo da su ispitanici koji su često upražnjavali multitasking imali lošije rezultate od drugih, već su oni bili manje uspešni i na pojedinačnim zadacima. Pokazalo se da su hronični multitaskeri manje uspešni od kolega koje su se držale jednog zadatka.Sudeći po nalazima istraživanja, kada istovremeno radimo više od jednog zadatka, to znatno povećava šansu da ćemo pogrešiti. Nes takođe sugeriše da bi trebalo smanjiti neprekidno proveravanje pristiglih mejlova i svesti uvid u to na svega nekoliko provera u danu, što bi omogućilo duže usredsređivanje na jedan zadatak, bez prekida.Ove nalaze potkrepljuje i studija objavljena u magazinu „Plos One", u kojoj je bilo reči o tome da su oni koji su kombinovali više zadataka čak imali smanjenu sposobnost da ignorišu razna ometanja i usredsrede se na trenutni zadatak. Još nedostataka uočeno je kod ove grupe ljudi, a to su njihova impulsivnost, kao i nesposobnost da zadrže pažnju.Svi navedeni problemi mogu se izbeći treningom. Deljenje zadatka na manje celine, dobra komunikacija i efikasnost pripadaju korpusu veština koje se razvijaju nezavisno od struke kojom se bavite. Više o ovim veštinama možete pročitati ovde.
