Mnogi među nama imaju odlične ideje za stvaranje raznih mobilnih aplikacija, ali se većina nikad ne odluči da ih i razvije. To je izazov sa kojim se svi suočavaju, no neke to ne sprečava da uspeju. Istina je da se aplikacije danas mogu razviti i prodati brže od mnogo drugih proizvoda. No, šta da radite kada ne znate ništa o tome? Evo priče koja će vas inspirisati.Majk Gilijem, lekar po struci, odlučio je da svoju ideju sprovede u delo. Tako je nastala aplikacija Velocity koja mobilne uređaje pretvara u radare za merenje brzine u sportu. Iza ovog lekara su danas dve uspešne kompanije, koje su kasnije prodate kompanijama Web MD i Majkrosoft. Gilijem daje nekoliko saveta za to kako da od ideje dođete do uspešne aplikacije, čak i ako o programiranju ne znate ništa.Korak 1: Vinklevos ili Cukerberg?Kada sam počeo da razvijam ideju, suočio sam se sa nekoliko izazova. Pre svega s time – kako uopšte da razvijam aplikaciju. Da li da zaposlim nekoga ko će da razvije moju ideju? Ili da sam naučim kako da napravim aplikaciju za mobilni uređaj?Shvatio sam da je Cukerberg sam radio kodove za rane verzije Fejsbuka. Bil Gejts je sam napisao temeljne kodove za Majkrosoftove rane softvere. Čak i u zdravstvu, Džudi Fokner, izvršni direktor Epik sistema, stvorio je osnovne kodove. Mnogi uspešni izvršni direktori bili su prvi programeri tih kompanija i izgradili ključne delove njihove tehnologije; možda je upravo to ključni faktor njihovog uspeha. Tako sam odlučio da se sam upustim u izradu aplikacije. To je značilo da moram da naučim da programiram za iOS platformu, te sam se bacio na edukaciju. Taj proces mi je oduzeo malo vremena, ali se i te kako isplatio.Korak 2: Ne dizajnirajte „za danas“Dve milijarde ljudi u svetu nikad nije posetilo lekara, ali zato milijarde tih ljudi imaju mobilne telefone – a taj broj će se samo povećavati. Zato sam odlučio da je vreme da pređem na rad sa mobilnim telefonima. Tako sam se, sem s učenjem programiranja, suočio sa još jednim izazovom. Hteo sam da stvorim nešto što je bilo nemoguće u to vreme – verujući da će hardver napredovati. To je sigurniji put. Softver uvek prisiljava hardver da ga sustigne. Ako dizajnirate nešto što je danas moguće, dok to dođe na tržište, hardveri će napredovati i to znači automatski da će vaša aplikacija biti zastarela iako se tek pojavila. Kad sam odlučio da svoju radar-aplikaciju razvijam za mobilne uređaje, znao sam da neće moći da funkcioniše sa postojećim hardverima. Ali sam isto tako verovao da će se uslovi ubrzo steći. I bio sam u pravu. Uvek imajte na umu da tehnologija brzo napreduje, a sa njom i potrebe korisnika. Korak 3: Od prototipa do proizvodaJednom kada sam imao gotov prototip, uzeo sam mašinu za izbacivanje lopti i kupio radar kako bih tačno utvrdio uspeh moje aplikacije. Ubrzo sam shvatio da aplikacija radi bolje nego što sam mogao da zamislim. (Delom i zbog hardvera, počeo je da sustiže moju ideju.) To je bio izuzetan trenutak, onaj koji otvara mnoštvo mogućnosti. Ali prvo sam morao da prototip pretvorim u stvarni proizvod sa razvijenom grafikom, interfejsom, dizajnom i svim što ide uz to. Tada sam odlučio da ipak zatražim pomoć profesionalaca. Ali samo tako da i ja mogu da učim od njih. Oni su uradili prilagođavanja za dva sporta, a ja sam preuzeo za sve ostale. Korak 4: Uverite se da sve radiOno što smo stvorili na kraju bio je softver koji pretvara iPhone ili iPad u radar za merenje brzine, koji inače košta oko 1200 $. Ali da se nisam uverio da je izuzetno precizan, nikakva grafika, ni interfejs ni bilo šta drugo ne bi bilo važno. Sve te sporedne stvari jesu zabavne, ali najvažnije je da vaša aplikacija radi baš onako kako ste zamislili. Korak 5: Određivanje ceneOvo nije uopšte jednostavan deo ako ne znate ništa o tržištu aplikacija. Zato sam počeo sa nekoliko različitih pristupa određivanja cene. Prvo što sam učinio bilo je istraživanje tržišta pomoću Google Surveya, koje vam omogućuje da postavite anketu po vrlo povoljnoj ceni. Poslao sam 500 različitih anketa. Jedna je glasila: „Kreirali smo aplikaciju koja je ekvivalent radara koji košta 1200 $. Da li biste platiti 3,99 dolara za aplikaciju?" Druga je bila: „Da li biste platiti 4,99?" I tako dalje.Nažalost, odgovor je bio „da" za svaku kategorija. Nešto manje ljudi bi platilo najvišu cenu, ali te razlike nisu bile značajne. Dakle, ankete nisu baš mnogo pomogle. Onda sam pokušao sa Sensor Towerom, pomoću kog možete proceniti svoju aplikaciju na osnovu cene aplikacija u srodnim kategorijama. Predlozi su bili: na prvom mestu je bila cena od 6,99 dolara, drugo mesto je bilo besplatno za preuzimanje, ali plaćanje u okviru aplikacije, a na trećem je bila cena od 9,99 dolara. Tako sam se odlučio za sledeće: 6,99 dolara za jednu aplikaciju, 9,99 dolara za sve četiri. Cilj je bio da se postavi cena koja nam omogućuje da stvorimo kompaniju, a ta kompanija da omogući još više mogućnosti. Naša želja je da osnovna aplikacija bude besplatna, tako da svako dete može da je ima. Ali to znači da treba da razvijemo druge načine za postizanje prihoda kako bismo održali poslovanje. To je krajnji cilj.Ukoliko imate ideju za korisnu i zabavnu aplikaciju, nema razloga da ne pokušate da je razvijete. Danas i kod nas postoje edukativni programi koji vam omogućuju da potrebna znanja steknete brzo i lako. Tako je na primer, na ITAcademy u Beogradu pokrenut odsek za projektovanje i razvoj aplikacija za mobilne uređaje. Ovaj program vam pruža priliku da naučite programske jezike i alate specijalno dizajnirane za operativne sisteme iOS, Android ili Windows Phone, koji danas pokreću praktično sve mobilne uređaje poput pametnih telefona i tableta. Izbor je na Vama i zavisi od Vaših interesovanja, potreba ili eventualnih ranijih iskustava. Više o programu možete saznati ovde.
