U pitanju su paradoksi o kojima se ne govori često. Jer postoji velika šansa da nikada nećete postati milioner (niti uspeti u poslovanju) ako ne razumete te paradokse. Pred vama su neki od njih.
Paradoks 1: Zašto preduzetnici ne vole Džobsa
Većina preduzetnika ne voli Stiva Džobsa. Tako makar tvrdi Viktor Balasa, osnivač i direktor kompanije Redraw.io, koja se bavi kreiranjem mobilnih aplikacija.
„Preduzetnici uglavnom nisu menadžeri ni biznismeni“. Uzmite tipičan primer biznismena. On uživa u tome da ima posao od devet do pet. On uspeva u toj vrsti poslovnog okruženja. Gotovo svi menadžeri vole da postoje odvojeni sektori u firmi. Oni vole da imaju pločice na vratima sa skraćenicama poput H.R. ili slične i oni stvarno uživaju da rade s budžetima i upravljaju novcem. Tako većina ljudi zamišlja poslovne ljude“, navodi Balasa.
Kako zapravo razmišljaju preduzetnici?
Uspešni preduzetnici nisu opterećeni natpisom na vratima niti striktnim korporacijskim paradigmama. Veliki broj njih i ne voli iluziju sigurnosti koju stvara posao od devet do pet. U većini slučajeva preduzetnici takođe ne vole da se bave računima i budžetima.
Često su puni entuzijazma (u poređenju s menadžerima) kada je u pitanju pokretanje novih poduhvata i obično su spremniji da rizikuju. Preduzetnici više nego o brojevima, dobiti po kvartalima ili cenama deonica razmišljaju o tome kako njihovo poslovanje utiče na stvarne ljude. Zbog toga investitori neretko više vole da pregovaraju s menadžerima.
Paradoks 2: Preduzetnici ne umeju da se nose s rastom kompanije
Preduzetnici su često manje sposobni da održe svoje poslovanje na duge staze, upravo zbog svoje unutrašnje nestalne prirode. Oni uvek žele nešto novo, bilo da je u pitanju pokretanje i razvijanje nove grane poslovanja ili ulaganje u novu ideju koja će „promeniti naš svet“.
Ova vrsta pristupa poslu može da bude zabavna i izazovna, ali isto tako može da vam se obije o glavu. „Let's do it" (uradimo to), idiom koji je prvi propovedao milijarder i preduzetnik Ričard Branson, zvuči odlično na papiru i funkcioniše kod startap kompanija, ali ova deviza nije nužno dobar pristup kada imate kompaniju srednje veličine ili korporaciju.
Ovaj posao zahteva punu usredsređenost. Zahteva „sigurne igrače“ na čelu, nekoga ko vodi poslovanje opreznije. Kada vodite veliku kompaniju, koja ima desetine ili stotine zaposlenih i ulaganja u milionskim vrednostima, rizična igra nije preporučljiva, pogotovo ne na duge staze. Sve to stvara još jedan paradoks. „Iako nakon svega ovoga mislite da preduzetnici nisu najbolji kandidati da postanu bogataši ... istina je upravo suprotna“, navodi Balasa.
Paradoks # 3: Većina milijardera u svetu su preduzetnici
„Da, upravo tako. Oni koji su shvatili kako da transformišu svoje poslovanje od punog radnog vremena u automatizovan sistem“, kaže Balasa. Oni su u tome uspeli zapošljavajući dobre menadžere i lidere, koji im čuvaju leđa i pomažu im da kompanija raste. Nakon što se takav automatizovani poslovni proces u potpunosti postavi, preduzetnik svoju pažnju usmerava na drugu kompaniju.
„Da ne bude zabune, milijarderi ne vole da imaju pune ruke posla. Upravo zato zapošljavaju ljude koji to vole“, navodi Balasa. Većina preduzetnika (koji su takođe i milijarderi) naučili su kako da uspešno vode komunikaciju i upravljaju svojim menadžerima. Oni znaju kako da zaposle pravu osobu i koga treba da postave na čelo svakog sektora svoje kompanije. Oni znaju kako da na najbolji način iskoriste sve svoje menadžere tako da celokupno poslovanje funkcioniše po principu automatizma. I upravo to je ono što im omogućuje da svoj ‘startap posao' pretvore u uspešnu kompaniju.
Ovu priču potvrđuje i istraživanje jedne od najuspešnijih investicionih kompanija u svetu, Fišer investments, koja je pokazala da je vođenje ličnog biznisa najsigurniji način da zaradite maksimalno i postanete bogati. Preduzetničke veštine danas možete steći brzo i lako putem edukativnih programa koji su dostupni i kod nas. Više o jednom sistematizovanom programu možete saznati na ovom linku.
