U prethodnom tekstu bavili smo se osnovnim greškama do kojih može doći u štampi usled loše optimizacije u odnosu na digitalni dizajn na nivou razlike između CMYK i RGB sistema boja. Ovde ćemo obraditi i ostale aspekte zbog kojih vaša slika u štampi može izgledati lošije nego original.
1. Rezolucija
Ako slike objavljujete na društvenim mrežama, najčešći problem predstavlja rezolucija. S druge strane, kada govorimo o štampi, vaši digitalni fajlovi moraju biti veoma visoke rezolucije. U protivnom rizikujete da rezultat u štampi izgleda mutno.
DPI: ključna mera
Za štampu je najvažnija mera takozvani DPI, koji se odnosi na broj tačaka po inču (engleski: dots per inch). Ova mera definiše broj tačaka odštampanih po kvadratnom inču stranice.
Ako ne želite da rizikujete, a ne želite ni da kreirate glomazne datoteke podešavanjem na maksimalnu rezoluciju, najbolje je da izaberete vrednost DPI-ja od 300. Ovo je sasvim dovoljno da održite kvalitet, a pri tome ne zagušite kompjuter velikim fajlovima.
DPI nije PPI
Vrednost DPI ne bi trebalo postovetiti sa srodnom merom PPI, koja se odnosi na broj piksela po inču. PPI se tiče gustine tačaka u kvadratnom inču ekrana. Samim tim, PPI je relevantan isključivo za digitalni dizajn.
2. Skaliranje
Verovatno vam se desilo da dizajn koji na ekranu izgleda perfektno ne izgleda podjednako dobro na većem ili manjem formatu. Ovo je pitanje skaliranja – dobar dizajn izgleda isto i na bilbordu i na vizitkarti.
Skaliranje zahteva uzimanje u obzir svakog elementa dizajna. Primera radi, ako želite da tipografija, odnosno slova, izgledaju dobro na malom formatu, potrebno je da koristite jake i pune fontove, u kojima je veličina slova dovoljno uočljiva.
S druge strane, rasterske slike male rezolucije štampane u velikom formatu mogu izgledati zamućeno. Zato treba koristiti vektorske slike, koje se mogu skalirati beskonačno bez gubitka kvaliteta.
3. Sečenje papira
Kako ne možete zasigurno znati na kom će centimetru vaš papir biti presečen u štampariji, potrebno je da za svaki slučaj oko ivica dizajna ostavite prostora. Taj prazan prostor, takozvani „bleed", definiše se u samom softveru pre nego što započnete dizajniranje. Da predupredite neprijatne greške, najbolje je da se na vreme raspitate kod štampara koliki blid je neophodan.
Pored podešavanja palete boja, o kome je bilo reči o prethodnom tekstu, ovo su osnovni pojmovi koje morate znati da biste obezbedili kvalitet vašeg štampanog dizajna. Ukoliko želite da ovladate svim aspektima dizajnerskog i štamparskog posla, obuka zasnovana na realnim projektima u trajanju od godinu dana pod vođstvom mentora će vas pripremiti za sve izazove rada u kreativnoj industriji.
Promo tekst
