Prema istraživanjima, Srbija ima svega 2 procenta nepismenih. Po nepismenosti u regionu, Srbija se nalazi na sredini, između Hrvatske, koja ima 1 posto, i BiH sa blizu 3 procenta nepismenih. Međutim, funkcionalna nepismenost našeg stanovništva je mnogo veća. Funkcionalna nepismenost podrazumeva da punoletna osoba nije sposobna da s razumevanjem pročita kraći članak u novinama a zatim ga prepriča. Pored toga što je funkcionalno nepismen, svaki sedmi stanovnik nema završenu osnovnu školu. Polovina punoletnog stanovništva ima samo osnovnu školu i takođe su funkcionalno nepismeni.
Suočeni smo sa surovom istinom da se, kad se sve sabere, dve trećine stanovništva mogu svrstati u ovu kategoriju. Jedan od razloga za to jeste što naša zemlja ima veliki odliv visokoobrazovanog stanovništva. Po istraživanju Evropskog statističkog zavoda iz 2019. godine, Srbiju svakog meseca napusti više od četiri hiljade ljudi. Samim tim raste relativni broj funkcionalno nepismenih.
Kompjuterska pismenost u Srbiji
Pri tome se manje obraća pažnja na jednu sasvim drugu vrstu nepismenosti, koja je prisutna i kod srednje, više i visoko obrazovanog stanovništva, a to je kompjuterska polupismenost, odnosno nepismenost.
Iako postoji uvreženo mišljenje da mnogi stariji građani gaje animozitet prema modernim tehnologijama, to, kako svedoče istraživanja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija iz 2019. godine, nije tačno. Naime, više od 50 odsto građana Srbije starijih od 15 godina, a među njima i veliki broj onih iz mlađe populacije od 15 do 30 godina, kompjuterski su nepismeni.
Biti kompjuterski pismen znači da koristite kompjutere i programe namenjene opštoj populaciji i svakodnevnoj upotrebi. U Srbiji je računarski opismenjen tek svaki treći građanin, tačnije 34 odsto njih, dok 14 odsto spada u grupu delimično kompjuterski pismenih, a 25 posto stanovništva, prema izveštaju Ministarstva, nikad nije koristilo računar ili internet.
Situacija u regionu je slična. Tako je u Bosni, u vreme poslednjeg popisa stanovništva, od osoba starijih od 10 godina kompjuterski nepismenih bilo 38,7 posto. U Hrvatskoj je po podacima od pre nekoliko godina 66 posto domaćinstava posedovalo računar, dok je u Srbiji ovaj procenat tada iznosio 59.
Kompjuterska pismenost: luksuz ili nužnost?
Kompjuterska pismenost je sposobnost korišćenja interneta i nastavak je jezičke pismenosti. Kad obavljate pretragu na internetu, morate da analizirate različite podatke, međusobno ih poredite, odvajate bitno od nebitnog. Veliki deo ličnog života odvija se na društvenim mrežama, kao što se i veliki deo predstavljanja onoga što se kreativno stvara preselio iz učionica, biblioteka i galerija na internet. Koliko je kompjuterska pismenost važna jasno je kada se u obzir uzmu skorašnja predviđanja. Naime, još pre dve godine predviđalo se da će 9 od 10 poslova u bliskoj budućnosti zahtevati kompjutersku pismenost.
Kursevi iz oblasti informacionih tehnologija i biznisa, kao i sticanje drugih korisnih iskustava takođe su na internetu. Vaše usavršavanje, dopismenjavanje ili opismenjavanje u uskoj su vezi sa radom na kompjuterima. Ne treba smetnuti s uma da, ukoliko niste kompjuterski pismeni, možete biti žrtve raznovrsnih prevara i mahinacija na internetu, a teže ćete kontrolisati i svoje prihode, kao i lične podatke. Proces kompjuterskog obrazovanja u 21. veku mnogim našim sugrađanima neophodan je onoliko koliko, nažalost, još uvek jeste, potrebno i funkcionalno opismenjavanje. Neophodno nam je ako želimo da uhvatimo korak sa najrazvijenijim zemljama sveta kao što je Finska, koja ima 99 procenata funkcionalno pismenog stanovništva, ili kakva je Južna Koreja, koja se po PISA istraživanjima smatra za kompjuterski najpismeniju zemlju na svetu.
(Tim Edukacija)
