Vile od crvene cigle na hamburškoj rivi, izgrađene u gotskom stilu, živi su podsetnik blagostanja koje je pomorska trgovina donela drugom najvećem gradu u Nemačkoj.Međutim, upravo jedna od građevina u ovom nizu, prizemna, betonska elektrana „Murburg“ (Moorburg), daje neke od odgovora zašto se javnost u Nemačkoj okreće protiv značajnog trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.Komešanje javnosti povodom Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP), verovatno najvećeg trgovinskog sporazuma na svetu, podstaknuto je klauzulama koje bi stranim investitorima dozvoljavale da zaobilaze nacionalne sudove i tuže vlade pred međunarodnim tribunalima.Iako su proizvođači automobila u Nemačkoj pokrenuli kampanju podrške za TTIP, tvrdeći da bi im ovaj sporazum uštedeo milijarde evra rashoda u vidu carinskih dažbina, negativno raspoloženje javnosti prema tribunalima je toliko jako da Berlin strahuje da bi to moglo da osujeti ovaj sporazum.„Ne možemo se izolovati od ostatka sveta“, rekla je Angela Merkel (Angela Merkel) na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle nedelje. Nemačka kancelarka je izjavila da Evropa mora da prigrabi ovu šansu ne bi li ubrzala svoj privredni rast i razgranala mogućnosti u tom smislu ublažavanjem postojećih barijera u transatlantskoj trgovini.Pre nastavka pregovora, koji je zakazan za ovu nedelju, Brisel se našao pod velikim pritiskom da izbaci klauzule o međunarodnim sudovima. Aktivisti tvrde da bi ovi sudovi mogli biti iskorišćeni za ukidanje zaštitnih mera u oblasti životne sredine, zdravlja i hrane. Prošlog meseca, Evropska komisija je objavila da je u toku javnih konsultacija na temu međunarodnih sudova primila 150.000 odgovora koji jasno izražavaju protivljenje. Kompanije tvrde da je arbitraža od ključnog značaja za zaštitu investitora od pristrasnosti nacionalnih sudova i da bi TTIP mogao da propadne bez nje.„Mi smo zemlja koja je orijentisana prema izvozu. Oduvek je bila želja Nemačke da ima transatlantski trgovinski ugovor. Merkelovoj je jasno da ona mora da ga spase. Problem je u tome što TTIP pokriva toliki broj oblasti, te se svako brine da će se nešto promeniti“, kaže Klaudija Šmuker (Claudia Schmucker), stručnjak za trgovinu u Nemačkom savetu za spoljne odnose.Zaštita investitora je osetljiva tema u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji u Evropskoj uniji, zbog dva arbitražna postupka koji se vode protiv švedskog elektroprivrednog preduzeća „Vatenfala“ (Vattenfall). Nemački političari tvrde da međunarodni tribunali vrše pritisak na lokalne sudove i zbog toga strahuju da bi ovo mogao postati šablon po kome bi advokati iz Vol strita (Wall Street) umanjivali uticaj njihovih sudova.Prvi slučaj se odnosi na „Vatenfalovu“ elektranu na ugalj „Murburg“, koja će početi sa radom ove godine. Kada je gradska vlada pokušala da ograniči upotrebu vode u ovom postrojenju 2008. godine, usled strahova ekologa da bi to moglo da naudi zaštićenim vrstama, „Vatenfal“ je pokrenuo postupak ne samo pred hamburškim sudom već i pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova pod okriljem Svetske banke.Na kraju, „Vatenfal“ je odneo pobedu dve godine kasnije pred lokalnim sudom i povukao tužbu pred međunarodnim sudom. Predstavnici „Vatenfala“ su izjavili da je postupak pokrenut jer je prvobitna dozvola za korišćenje vode zabranjivala postrojenju da radi punim kapacitetom više od 200 dana u godini. Takođe se insistiralo da postrojenje mora da poseduje najnovije tehnologije za zaštitu životne sredine i da obezbedi optimalnu zaštitu reke Labe.Kristijan Mas (Christian Maass), konsultant, koji je bio viši zvaničnik za pitanja zaštite životne sredine u hamburškoj gradskoj vladi za vreme suđenja u slučaju „Murburg“, priznao je da ih je tribunal pritiskao da legnu na rudu.Anja Hajduk (Anja Hajduk), član Zelene partije i ministar za zaštitu životne sredine u vladi Hamburga u periodu kada je slučaj „Murburg“ bio aktuelan, rekla je: „Čini mi se da je cilj (međunarodnog tribunala) bio da pojača pritisak, umesto da prihvati da postoji postoji pravni sistem u Evropi, koji može da reši ovo pitanje“.„Vatenfal“ je onda pokrenuo još jedan postupak međunarodne arbitraže protiv Nemačke u Svetskoj banci 2012. godine. Ova kompanija traži kompenzaciju u iznosu od 4,7 milijardi evra zbog odluke Berlina da postupno izbaci iz upotrebe nuklearnu energiju nakon nesreće u elektrani „Fukušima“ u Japanu 2011. godine, što je dovelo do zatvaranja dve atomske elektrane u vlasništvu „Vatenfala“ u Nemačkoj.Ironija je da je upravo Nemačka izmislila sistem međunarodnih tribunala i postala vodeći zagovornik klauzula o arbitraži u bilateralnim trgovinskim sporazumima još od šezdesetih godina 20. veka. Ako arbitraža bude izbačena iz TTIP, Evropska unija bi mogla biti optužena da primenjuje dvostruke standarde, naime da se američkim kompanijama ne daju ista prava, koja uživaju evropske kompanije prilikom investiranja unutar Evropske unije.Zvaničnici u Briselu, koji se bave pitanjima trgovine, tvrde da je moguće izraditi sistem arbitraže koji bi istovremeno garantovao prava investitora i obezbedio transparentnost. Oni tvrde da najveća snaga tribunala leži u njihovoj moći da zahtevaju kompenzaciju, iako nikada neće biti u mogućnosti da menjaju zakone jedne nacije.Markus Bejrer (Markus Beyrer), generalni direktor „Biznis Evrope“ (Business Europe), koja zastupa interese EU kompanija u Briselu, rekao je da je arbitraža ključni deo ovog sporazuma, ali da može biti modernizovana. „Verujemo da TTIP nudi pravu platformu za dogovor EU i USA o investicionom poglavlju za 21. vek“, kaže on.Međutim, dr Šmuker kaže: „To je pitanje poverenja. Antiamerikanizam je široko rasprostranjen (u Nemačkoj) i afera ‚Snouden‘ (Snowden) izbrisala je čak i ono malo poverenja koje su ljudi imali. Tako da sada, kada SAD tvrdi da ćemo imati iste standarde, svi su uvereni da su ti standardi zapravo loši“.Jeevan Vasagar - HamburgChristian Oliver - Brisel
