Turska lira dostigla je u sredu najniži nivo u istoriji u odnosu na dolar nakon pritisaka predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan) na guvernera centralne banke ove zemlje. Prošle nedelje, nakon Erdoganovog velikog insistiranja da se kamatne stope snize, centralna banka ih je praktično preko noći smanjila više nego što se očekivalo - za 50 baznih poena na 10,75 odsto. Međutim, nezadovoljan ovim snižavanjem, prvi čovek Turske izjavio je prošle nedelje da je Erdem Bašči (Erdem Basci), guverner centralne banke, bio pod stranim uticajem, uporedio je visoke kamatne stope s „rasprodavanjem domovine“ i poručio banci da se ne povinuje željama zapadnih sila.Dok se postavljaju pitanja da li Erdogan svojom strategijom zagovara nižu vrednost valute, turska lira je pala na 2,57 po dolaru u popodnevnom trgovanju u sredu, što je pad od više od jednog procenta u toku tog dana i tri procenta u odnosu na prethodnu nedelju. Turska valuta je već izgubila više od četvrtine svoje vrednosti u odnosu na dolar u poslednje dve godine.Čak i Turci koji imaju razumevanja za Erdoganovu kampanju protiv visokih kamatnih stopa priznaju da su zbunjeni njegovom strategijom. „Erdogan je u pravu kada zahteva sniženje kamatnih stopa jer su cene benzina u padu, ali način na koji on to radi je pogrešan“, kaže Fatih (Fatih), biznismen koji se bavi uvozom građevinskih mašina. „To šteti i reputaciji zemlje i njenoj ekonomiji.“Postoje različita mišljenja u pogledu razloga koji se kriju iza Erdoganovog otvorenog kritikovanja centralne banke. Predsednik tvrdi, što je u suprotnosti s ekonomskom teorijom, da visoke kamatne stope izazivaju inflaciju. On takođe krivi visoke kamatne stope za zastoj u investiranju u privatni sektor. Još jedna tvrdnja u prilog nižih kamatnih stopa jeste ona koju zastupa Erdoganov ministar ekonomije Nihat Zejbekči (Nihat Zeybekci), a to je da slabija valuta pospešuje izvoz.„Oni u suštini samo očajnički priželjkuju rast“, kaže Murat Učer (Murat Ucer) iz konsultantske kuće „Globalsors“ (GlobalSource). „Smatra se da su slaba lira i niske stope način da se rast ponovo podigne na nivo koji je dovoljno dobar.“Ovaj problem je hitne prirode. Turska održava parlamentarne izbore 7. juna. Poslednji put kada se glasalo juna 2011. godine, Turska je već dve godine zaredom imala stopu rasta od devet odsto.Nasuprot tome, mnogi ekonomisti očekuju rast od 2,5 do tri odsto, što je daleko ispod pet odsto ili približno koliko je potrebno da bi se omogućilo povećanje radne snage. Statistika izvoza u januaru i februaru pokazala je pad u odnosu na prethodnu godinu. Sektor građevinarstva, koji Erdogan smatra glavnim pokretačem ekonomije, beleži veći pad od ukupnog BDP. Lična potrošnja, koju je uglavnom pokretao veliki rast domaćeg duga poslednjih godina, sada je više ograničena.Dok slabija lira može da pospeši rast, daleko od toga da njen nagli pad ne donosi nove troškove. Na kraju prethodne godine neto devizne obaveze korporacija iznosile su 183 milijarde dolara u odnosu na 28,5 milijardi 2006. Centralna banka tvrdi da je veći deo tog duga dugoročnog karaktera i efikasno hedžovan, često deviznim prihodima, međutim, uprkos tome, Učer je izrazio zabrinutost da će strmoglavi pad lire otežati servisiranje ovog duga i da bi mogao, ako ništa drugo, da sputa investicije kompanija.On tvrdi da je osnovni problem Turske nedostatak napretka u pogledu struktralnih reformi i averzija prema ortodoksnoj politici, a da je pritom pogoršan Erdoganovim napadima na Baščija i Alija Babakana (Ali Babacan), najvećeg ekonomskog stručnjaka vlade i prijatelja iz detinjstva guvernera centralne banke. „Bašči i Babakan su izvor relativne stabilnosti za investitore“, kaže Učer. „Zbog toga su veoma bitni.“
Daniel Dombey - IstanbulFunja Guler - Ankara
