Dolar je skočio, a prinosi na obveznice dostigli su vrhunac nakon što je rast broja radnih mesta u Sjedinjenim Američkim Državama premašio očekivanja Vol strita i podstakao špekulacije da se Savezne rezerve (Fed) bliže odluci da podignu kamatne stope prvi put posle gotovo cele decenije.Poslodavci su otvorili 295.000 radnih mesta u februaru uprkos lošem vremenu, tako da je stopa nezaposlenosti pala na 5,5 odsto, što je najniži nivo od 2008. godine. SAD sada prolaze kroz najduži period u poslednjih 20 godina tokom koga broj novih radnih mesta premašuje 200.000 mesečno. Pa ipak, tržišta su se fokusirala na sporiji rast zarada jer smatraju da će Savezne rezerve radije sačekati neko vreme nego odmah podići referentne kamatne stope.Porast broja zaposlenih u februaru doveo je do naglog preispitivanja tog stava. Dolar, koji je već bio porastao za 0,5 odsto u odnosu na evro pre nego što je objavljen izveštaj o broju novih radnih mesta, zabeležio je dodatni rast od 1,6 odsto, dok valute i obveznice zemalja u razvoju ubrzano padaju.Ekonomski oporavak u SAD sušta je suprotnost u poređenju sa učinkom drugih ključnih privreda u svetu. Evropska centralna banka sprema se za otkup državnih obveznica kako bi podstakla rast evrozone, Japan nastavlja da se bori protiv deflacije, dok je Kina ove nedelje smanjila svoj ciljani rast na sedam odsto.Investitori su zatvorili pozicije na ceo opseg trezorskih zapisa bez obzira na prinos - pri čemu prodaja najviše utiče na državne obveznice sa rokom dospeća od dve godine, koje su najosetljivije na promenu kamatnih stopa, kao i na one sa dužim rokom dospeća, uključujući sedmogodišnje i tridesetogodišnje obveznice. Prinos na desetogodišnji trezorski zapis, koji je obrnuto srazmeran njegovoj ceni, skočio je za 13 baznih poena, na 2,24 odsto, što je najviši nivo od decembra.„Ovo je poziv tržištima za buđenje“, rekao je Gas Foše (Gus Faucher), viši ekonomista u korporaciji za pružanje finansijskih usluga „Pi-En-Si fajnenšel servisiz grup“ (PNC Financial Services Group) iz Pitsburga. „Ona su ranije zaostajala za Saveznim rezervama, a sada hvataju korak sa njima.“Severoistok SAD je u februaru bio pogođen snežnim olujama, pri čemu je ovog meseca u Bostonu zabeležena najveća količina snežnih padavina u istoriji, ali čini se da loši vremenski uslovi nisu negativno uticali na zapošljavanje, u čemu su prednjačili restorani i barovi, profesionalne poslovne usluge, građevina i zdravstvene usluge. Pad cena nafte pogodio je rudarski sektor, gde je broj radnih mesta opao za 9.000.Stopa nezaposlenosti se spustila sa 5,7 na 5,5 odsto, dovodeći tržište rada sve bliže punoj zaposlenosti, prema procenama zvaničnika Saveznih rezervi SAD, i pojačavajući pritisak da se povećaju kamatne stope.SAD doživljavaju najduži zabeleženi rast broja zaposlenih u privatnom sektoru, sa 12 miliona novih radnih mesta otvorenih za šezdeset uzastopnih meseci, dok je prošle godine zabeležen najveći porast od 1999. godine. Tokom prošle godine broj nezaposlenih se spustio za 1,7 miliona, a broj dugoročno nezaposlenih za 1,1 milion.Dok broj radnih mesta raste, Fed sve vreme održava zvanične kamatne stope oko nule u nastojanju da podrži privredni oporavak, kome ipak i dalje nedostaje jedan ključni element: značajnije povećanje zarada.Prosečna zarada po satu za sve zaposlene u privatnom sektoru, osim poljoprivrede, porasla je za tri centa na mesečnom nivou, ali je u odnosu na isti mesec prošle godine porast iznosio dva odsto, što je manje od 2,2 odsto, koliko je iznosio u januaru.Centralna banka je obećavala da će biti „strpljiva“ pre nego što poveća kamatne stope, ali izgleda da takvih uveravanja ovog meseca neće biti. Pitanje je samo koliko brzo će uslediti porast kamatnih stopa, budući da su nadnice zaposlenih i dalje niske.Pol Dejls (Paul Dales) iz konsultantske kuće „Kapital ikonomiks“ („Capital Economics“) tvrdi da centralna banka ne može još dugo da čeka, imajući u vidu brzinu privrednog oporavka. „Ako Fed bude čekao da se rast zarada poveća, biće u velikom zakašnjenju“, kaže on.Međutim, neki ekonomisti tvrde da niska stopa rasta zarada ukazuje na prikriveni nedostatak u tržištu rada koji se ne prikazuje u zvaničnim podacima o nezaposlenosti.Procenat ekonomski aktivnog stanovništva, koji je naglo opao tokom recesije, a sada je na relativno istom nivou, zabeležio je blagu promenu u februaru, kada je dostigao 62,8 odsto. Zaključak koji iz toga sledi jeste da mnogi Amerikanci radije ostaju na marginama tržišta rada umesto da traže posao.Sam Fleming - VašingtonEric Platt - Njujork
