Bila je to slatka trka. Najveće kompanije u insulinskom biznisu - „Sanofi“, „Novo Nordisk“ i „Eli Lili“ (Eli Lilly) - beležile su rast kombinovanih prihoda od prodaje insulina u proseku za 13 odsto godišnje od 2005. U ova teška vremena za velike farmaceutske kompanije, ovo predstavlja izvor bogatstva.Insulin je kompleksan proteinski molekul, biološki lek u žargonu, tako da nije postojao jasan put za generičku konkurenciju po isteku patenata na insulinske proizvode. Međutim, stvari se menjaju. Primarni patent na „lantus“, dugodelujući insulin iz „Sanofija“, istekao je u SAD u februaru, dok u Evropi ističe u maju. „Lantus“ je najpopularniji insulinski proizvod, čija je prodaja dostigla 6,3 milijarde evra prošle godine.Još se ne zna kako će se stvari dalje odvijati. „Eli Lili“ se udružio sa „Beringer Inglhajmom“ (Boehringer Ingelheim) kako bi razvili „biološki sličnu“ verziju „lantusa“. I dalje postoji nekoliko pravnih poteškoća koje se moraju rešiti sa „Sanofijem“, ali će se u narednih godinu dana biološki sličan proizvod pojaviti na tržištu.Puštanje u prodaju neće pratiti obrazac tipičan za generičke lekove, koji se sastoje od jednostavnih molekula i koji se inače prodaju za desetinu cene originalnog leka i mogu preuzeti tržište gotovo preko noći. „Lilijev“ biološki sličan lek bilo je skupo razviti i biće skup u prodaji, tako da će razlika u ceni biti manja. Doktori će morati da ga prepisuju posebno, što znači da pacijenti neće moći automatski da se prebace na njega. Korisnici insulina su robovi navike, što je mudro.Za promenu će biti potrebno vreme. Ali ulozi su ogromni. „Lantus“ je prvi pravi „hit“ biološki lek koji će se suočiti sa generičkim lekovima. Farmaceutska industrija i njeni investitori pažljivo će pratiti situaciju.Lex Column
